KULTURA

Žene koje su menjale svet: Otvorena izložba „Velikanke srpske kulture“

Mileva, Žanka, Anka, Milena: Ko su Srpkinje koje su menjale svet? Priča o 20 žena koje su menjale sebe i društvo uprkos preprekama vremena u kojem su živele i radile predstavljena je u Domu Jevrema Grujića, gde je otvorena izložba „Velikanke srpske kulture“. Njom se nastavlja ciklus posvećen znamenitim ženama iz srpske istorije i kulture.
Sputnik
Žene koje su predstavljene u ovoj izložbi primer su ne samo posvećenosti i istrajnosti, već i hrabrosti i nepokolebljive vere u to da se, uprkos svim preprekama i predrasudama, može postići sve.
Posetiocima su predstavljeni detalji iz uzbudljivih života Milene Pavlović Barili, Žanke Stokić, Mire Trailović, Mirke i Mejbl Grujić i mnogih drugih. Među njima je i prva žena doktor pravnih nauka Anka Gođevac Subotić, veliki dobrotvor Marija Trandafil koja je, između ostalog, iza sebe ostavila zgradu Matice Srpske, tu je Milica Babić Jovanović koja je bila prvi školovani kostimograf, prva lekarka Draga Ljočić, kao i najškolovanija Srpskinja i prva žena doktor nauka Ksenija Atanasijević. Svoje mesto među njima našle su i kraljice Natalija i Draga Obrenović, kraljica Marija Karađorđević, kao i dve „srpske Engleskinje“ – Lejdi Pedžet i Flora Sands.
Originalni primerak magazina ,,Vog" za koji je Milena Pavlović Barili osmislila nasovnu stranu

Bile su samo svoje

Autor postavke Andrea Milojević, istoričar umetnosti Doma Jevrema Grujića podseća da je svaka od ovih žena bila specifična na sebi svojstven način, a da mi živimo u jednostavnijem vremenu u kome je sve daleko lakše.
„Retko koja žena je ranije mogla tek tako da se školuje, čak i ako je dolazila iz bogate porodice. Sve su sticale same i same su se borile za svoje mesto“, napominje autor izložbe i dodaje da je izložba dobra prilika da promenimo perspektivu gledanja na sve te žene iz istorije.
Ovo je prilika da shvatimo da ih je težak život samo učinio snažnijim, kao i to da treba da ih pamtimo po onome šta su ostavile iza sebe. Neke su ostavile pesme, neke bolnice, neke prelepe kostime, poput Milice Babić, neke slike. Iza Milene Pavlović Barili ostale su i pesme i slike, a iza Marije Trandafil - zgrada Matice Srpske, podseća Andrea Milojević.
1 / 6
Originalni primerak magazina ,,Vog" za koji je Milena Pavlović Barili osmislila nasovnu stranu
2 / 6
Deo izložbe ,,Velikanke srpske kulture"
3 / 6
Replika kostima iz baleta ,,Kopelija", rad Milice Babić
4 / 6
Sa leva na desno: Fotografije Mirke Grujić, Flore Sands i Lejdi Pedžet
5 / 6
Portret Mirke Grujić, naslikao V. Volkov 1923. u Beogradu.
6 / 6
Deo izložbe ,,Velikanke srpske kulture"
Saradnici na izložbi bili su Matica Srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti, Galerija Milene Pavlović Barili, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Muzej grada Beograda, Kolo srpskih sestara, Istorijski muzej Srbije, Narodna biblioteka Srbije i mnoge druge institucije.
Autori izložbe su Branka Conić, direktorka Doma Jevrema Grujića, dr Gordana Bekčić, direktorka Kancelarije za kulturnu diplomatiju, Ružica Opačić, istoričar umetnosti i Brankica Janković, poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Izložbu su otvorili britanski ambasador Edvard Ferguson i poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Izložba će biti otvorena od 14. novembra do 31. januara 2025. godine.
Komentar