Ovo je zaključak profesora Fakulteta za bezbednost dr Radomira Milašinovića povodom najava iz EU da je potrebno da se razvije služba za obaveštajnu saradnju na nivou EU koja može služiti strateškim i operativnim potrebama, po modelu američke Centralne obaveštajne službe – evropska CIA .
Teško da će se to desiti
„Prvo moramo da znamo da svaka država ima svoju obaveštajnu i kontraobaveštajnu službu. I to i civilne i vojne. Neke države su delove tih službi, to jest, njihovo postojanje pokušavale da sakriju jedne od drugih pa čak i Švajcarska i Velika Britanija za koju se zna da ima jednu od najstarijih obaveštajnih institucija u svetu,“ kaže Milašinović.
I danas svaka država, dodaje on, ima svoje nacionalne službe bezbednosti, a međusobna saradnja tih službi se odvija kroz NATO pakt.
„S druge strane, države EU se ponašaju kao rogovi u vreći i zato ne mislim da će se namere o zajedničkoj bezbednosnoj službi obistiniti. Jer preduslov da bi se nešto ovakvo stvorilo jeste osnivanje novog subjektiviteta EU, koji bi trebalo da preraste u Sjedinjene evropske države, što je i temeljna ideja od prvobitne ekonomske zajednice do današnjeg dana. Ali prvo treba stvoriti pretpostavke za sve to na osnovu ugovora i sporazuma da bi se stepen saradnje polako podizao ka polju koje je potpuno javno, a to je politička komunikacija“, kaže on.
Nema poverenja ni političke volje
Međutim, upravo od političke volje zavisi i stvaranje te potencijalne zajedničke obaveštajne službe, a s obzirom da se odluke u EU donose konsenzusom jasno je da od tog posla nema ništa, posebno u uslovima kad postoji veliki raskol u EU oko Rusije.
„Evropa je iskoračila ispred Amerike u podršci Ukrajini i ne znam sa kojim puškama su pošli u taj boj. Novoizabrani predsednik Amerike Donald Tramp već je najavio da neće više davati u džakovima novac Ukrajini, što znači da EU mora da se izvuče iz tog zapećka i vine u nešto što će joj vratiti respekt,“ kaže on.
Razlog za zajedničku obaveštajnu službi EU, prema rečima Milašinovića, jeste taj što su u EU svesni koliki uticaj Amerika ima na njih i koliko su pod uticajem CIA.
Stvar se, dodaje on, dodatno usložnjava kada se zna da su neke države EU protiv dešavanja u Ukrajini i čak na strani Rusije. To dodatno stvara strah da oni imaju neke obaveštajne informacije koje ostalima nisu dostupne, što ostatak EU čini ranjivijim. S druge strane, jasno je da Amerika ne deli sve svoje podatke sa svim članicama EU , konstatuje naš sagovornik.
Spotiču se o Rusiju dok im Amerika podmeće nogu
Spekulisanje o mogućnosti formiranja "evropske CIA" počelo je izveštajem bivšeg predsednika Finske Saula Ninista o bezbednosnoj spremnosti Evropske unije, koji je savetovao Evropsku komisiju da krene u stvaranje sopstvene obaveštajne agencije.
U sklopu ovog izveštaja, on je naglasio kako je Briselu potrebna "evropska CIA" koja bi pomogla zemljama da odbiju pretnje, sabotere i strane agente koji deluju u glavnim gradovima zemalja članica Unije.
Naglasio je kako zapadni saveznici već dele obaveštajne podatke, ali da tu saradnju treba proširiti na sve zemlje i da bi takva agencija Evropske unije trebala biti fokusirana na dobro korišćenje informacija koje su već operativne.