Švidkoj, specijalni predstavnik ruskog predsednika Vladimira Putina za međunarodnu kulturnu saradnju, u Beogradu je boravio povodom obeležavanja dve decenije postojanja Foruma, a tom prilikom otvorena je i izložba posvećena radu ove organizacije koja okuplja 13 zemalja sa blizu 300 miliona stanovnika. Sastao se i sa ministrima kulture, spoljnih poslova i obrazovanja Srbije Nikolom Selakovićem, Markom Đurićem i Slavicom Đukić-Dejanović.
U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik Švidkoj ističe da je od svih slovenskih zemalja najbolja saradnja između Rusije i Srbije.
„Veoma mi je drago i što se srpska vlada i ministar kulture Srbije Nikola Selaković prema Forumu odnose ozbiljno. I to što smo ga otvarali u Narodnoj biblioteci Srbije što je takođe simbolični čin“, kaže zvaničnik koji je i jedan od osnivača Foruma.
On podseća da su inicijativu za formiranje ove organizacije dali 2001. godine ruski predsednik Vladimir Putin i slovenački predsednik Janez Drnovšek u vreme kad se slovenski svet još oporavljao od ratova na Balkanu.
„Još nisu bile raščišćene ruševine u Beogradu, još su se svi sećali kakvi su se krvavi okršaji vodili tokom rata Srbije i Hrvatske. I sve je to, naravno, stvaralo okolnosti u kojima smo hteli da uzviknemo nešto tako važno i da kažemo da slovenski svet treba da se objedini.“
Hoće li se dogoditi Beogradska inicijativa
Ideja je, kako kaže, bila vrlo jednostavna – da se nađu projekti i programi koji bi sve mogli da objedine.
„I nije slučajno što su u prvoj upravi Foruma slovenskih kultura koji je osnovan 2004.godine bili osim Srbije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Severne Makedonije koja se tada zvala samo Makedonija, bili i Poljaci, i Rusi, i Ukrajinci kao posmatrači, Belorusi su razmišljali o tome, delom i Slovaci. Jednom rečju, to je bilo vreme kad nam se činilo, a mislim da taj san postoji i danas, da ima mnogo zajedničkih programa koji treba da prikažu jedinstvenu sabornost slovenskog sveta“, priseća se Švidkoj, koji je svojevremeno bio i ministar kulture Rusije.
Opisujući kakva je danas situacija, on konstatuje da Rusija otkad je 2022. godine počela Specijalna vojna operacija nema zvanične kontakte s ministarstvima kulture nijedne zemlje članice Evropske unije:
„Kada govorimo o Forumu slovenskih kultura, svim zemaljama koje ulaze u njega, a Rusija ispunjava svoje obaveze pred Forumom uključujući finansijske, mi slobodno i aktivno komuniciramo, pre svega sa Srbijom. Istina, pre nekoliko dana sam bio u Slovačkoj, tamo se nazire neki dijalog, ali on se svakako ne može uporediti s odnosima koje imamo sa srpskom kulturnom zajednicom.“
Važni projekti kulturne saradnje Rusije i Srbije
Možda bi, primećuje Švidkoj, neki i kontaktirali sa Rusijom ali se boje Brisela ali i svojih medija koji dosledno sprovode antirusku orijentaciju.
„Ipak, Forum i jeste platforma gde je moguć dijalog sa svim zmeljama. Imam tu izvesno iskustvo. Kad su posle 2014. godine prekinuti mnogi odnosi, pa i sa Ukrajinom na čitavom nizu pravaca, mi smo sa Belorusima i Ukrajincima napravili platformu koja se zvala Minska inicijativa. To je bila platforma gde su se susretali predstavnici kulture, nauke, obrazovanja Ukrajine, Belorusije i Rusije. Pritom ne oni koji su živeli u Moskvi nego oni koji su živeli u Kijevu, Lavovu, u raznim ukrajinskim gradovima. I ta platforma je bila vrlo efikasna do 2022.godine“, smatra ruski zvaničnik i dodaje da ako je postojala Minska sad može da se dogodi Beogradska inicijativa.
Govoreći o saradnji Rusije i Srbije, on iz prošle i ove godine izdvaja projekat virtuelnog Ermitaža u Beogradu, a najavljuje i novi veliki projekat tog muzeja pod nazivom „Petar Veliki u Srbiji“.
„Vode se i pregovori između Narodnog muzeja Srbije i dva nacionalna muzeja Rusije. To je Tretjakovska galerija i Ruski muzej. Kod vas se u Narodnom muzeju otvara galerija fresaka, to treba uskoro da bude, a postoji ideja da i moskovski Muzej Rubljova predstavi svoje radove“, nabraja Švidkoj.
On dodaje da je mnogo razmena i u oblasti muzike i najavljuje da će u Beograd uskoro doći istaknuti ruski pijanista Denis Macujev i simfonijski orkestar iz Kazanja pod rukovodstvom Aleksandra Sladkovskog. Nada se i gostovanju srpskog ansambla „Kolo“ u Rusiji, kao i saradnji big-benda RTS i ruskog džez ansambla Olega Lundstrema.
Rusija će učiniti sve da zaštiti srpske spomenike na KiM
Jedna od važnih tema u razgovorima Švidkoja u Beogradu, posebno s minitrom Đurićem, bilo je i Kosovo i Metohija.
„Ministar spoljnih poslova Marko Đurić radi u ministarstvu gde kad prilazite zgradi, koliko se sećam, stoji ogroman transparent koji kaže da je Kosovo i Metohija – duša Srbije. Kad prilaziš zgradi na kojoj stoji takav transparent nemoguće je ne misliti o Kosovu i Metohiji. A pozicija Rusije po pitanju Kosova i Metohije je poznata: mi uvek podržavamo stav srpske države, srpske vlade, odlično shvatajući da je kulturno nasleđe koje se tamo nalazi hrišćansko, pravoslavno i da je nasleđe na Kosovu i Metohiji opštesvetsko, da pripada čitavom čovečanstvu, a ne samo Srbiji i srpskom narodu.“
Rusija, prema njegovim rečima, preduzima sve da se sa pravne strane zaštite spomenici srpske kulture na KiM, mada to nije lako jer je stav zapadnih zemalja potpuno drukčiji, mada „oni čak ni ne shvataju do kraja kakvu igru ovde igraju“. „Ali ruski stav je ovde čvrst i činićemo sve kako bismo osigurali bezbednost kulturnih spomenika na Kosovu i Metohiji, pravoslavnih ali ne samo njih, jer naša je pozicija orijentisana na celokupno kulturno nasleđe, ali sasvim je jasno ima poseban odnos prema Srbiji i činićemo sve da ti spomenici kulture budu bezbedni“, poručuje Mihail Švidkoj.
Pogledajte i: