Naučnici su prvi put pronašli ćilibar na zapadu Antarktika, otkrivajući dokaze o drevnoj, močvarnoj prašumi u tom regionu od pre 83 do 92 miliona godina. Ćilibar, zajedno sa prethodno otkrivenim fosilima korenja, polena i spora, nudi ubedljive dokaze o šumi iz doba krede u kojoj dominiraju četinari, slično današnjim šumama na Novom Zelandu i Patagoniji.
Otkriće ćilibara na Antarktiku dovodi u pitanje zamrznutu, ledenu sliku ovog kontinenta.
„Bilo je veoma uzbudljivo shvatiti da je u nekom trenutku svoje istorije svih sedam kontinenata imalo klimatske uslove koji su omogućili da drveće koje proizvodi smolu preživi“, kaže Johan Klage, pomorski geolog sa Instituta Alfred Vegener.
Ćilibar sugeriše da je, uprkos mesecima potpunog mraka tokom zime, drveće uspelo da preživi, verovatno ušavši u stanje mirovanja.
Pre toga, ćilibar iz krede je pronađen samo na mestima kao što su Otvaj basen u Australiji i formacija Tupuangi na Novom Zelandu. Sada naučnici imaju dokaze da je drveće koje je proizvodilo smolu nekada uspevalo u blizini Južnog pola, nudeći direktnu vezu sa prošlošću Zemlje.
Studija objavljena u časopisu Antarktik risrč bila je nastavak ranijih istraživanja. Naučnici su 2017. izbušili morsko dno u blizini Zapadnog Antarktika, otkrivši dobro očuvane dokaze o drevnim staništima. 2020. godine otkrili su fosilizovano korenje i tragove polena i spora, a sada su pronašli sićušne komade ćilibara, veličine oko 0,5 do 1,0 milimetara, ugrađene u sloj blata od 3 metra. Ovi komadi ćilibara pokazuju karakteristične nazubljene prelome, što ukazuje na protok smole koji se javlja kada drveće proizvodi sok da zapečati rane od požara ili insekata.
Visok nivo vode koji je nekada poplavio ovo područje verovatno je sačuvao ćilibar, štiteći ga od UV zračenja i oksidacije. Ovo novo otkriće pruža neprocenjiv uvid u drevno okruženje Antarktika.
„Sada nam je cilj da saznamo više o tom šumskom ekosistemu“, rekao je Klages, prenosi Sajens alert.
Pogledajte i: