Naučnike je posebno zanimalo zašto se ovaj cvet, inače najveći na svetu, zagreva pred cvetanje i ispušta neverovatan miris, pa su konačno otkrili genetske puteve i biološki mehanizam iza ovog procesa.
Tim istraživača koji su predvodili stručnjaci sa Koledža Dartmut proučavao je cvet leš, a u studiji objavljenoj u PNAS Nexus identifikovali su novu komponentu specifičnog mirisa – organsko jedinjenje po imenu putrescin, prenosi „Sajens dejli“.
Profesor bioloških nauka na Dartmutu G. Erik Šaler i njegovi saradnici iskoristili su nekoliko cvetanja Morfija, cveta leša starog 21 godinu, koji se čuva u stakleniku koledža, da prikupe uzorke tkiva i urade genetske i hemijske analize.
Titan arum, koji bazdi kao leš u raspadanju, nije samo jedan cvet, već grupa malih cvetova sakrivenih u džinovskoj centralnoj stabljici koja se naziva klip, a koja može da poraste skoro do četiri metra. Biljka nekad ne cveta godinama, najčešće između pete i sedme, ali kada dođe vreme ona procveta preko noći.
„Cvetovi su retki i kratko žive, pa imamo vrlo malo vremena za analizu ovog fenomena“, rekao je Šaler.
Kada je Morfi procvetao 2016. naučnici su uzeli devet uzoraka tokom tri noći.
Alvina Zulfikar, istraživač na razmeni u Šalerovoj laboratoriji, otkrila je kako da se izvuče kvalitetan RNK sa tkiva i omogućila im druge analize RNK i utvrđivanje uloge gena u zagrevanju i ispuštanju mirisa.
„Ovo nam je omogućilo da vidimo koji geni su aktivni u tim trenucima“, rekao je Šaler, koji se bavi pisanjem horor priča, pa kaže da se „cvet leš“ uklapa u oba njegova sveta.
Ova studija je prva koja je otkrila tajne smrada „cveta leša“ i kako dolazi do otpuštanja putrescina, jedinjenja koje je glavni krivac za to.
„Morfi krije još mnogo tajni“,rekao je Šaler.
Pogledajte i: