Na međunarodnoj konferenciji „Dugoročne posledice bombardovanja Jugoslavije po srpsko društvo i formiranje multipolarnog sveta“, koja se održava u Ruskom domu u Beogradu, Vulin je istakao da je otpor srpskog naroda NATO-u označio početak kraja unipolarnog sveta.
„Te 1999. godine NATO-pakt nije imao nijednog političkog, vojnog, ili ekonomskog protivnika. Niko na svetu se nije ozbiljno suprotstavio ideji unipolarnog sveta. Te 1999. godine niko nije podsetio NATO na obećanje dato Rusiji da neće biti širenja na istok. Niko, nijedna velika sila, nijedna nuklearna sila našeg sveta, nije pitala NATO-pakt kakvi su mu planovi, zašto je izabrao Jugoslaviju i Srbe za svoje neprijatelje, i nije pitao, kada je bombardovanje počelo, kada će se završiti. Te 1999. godine unipolarni svet je bio na svom vrhuncu, i to je bio početak njegovog kraja“, rekao je Vulin.
On je, takođe, istakao da se svaki žitelj SR Jugoslavije odlično seća gde je bio i šta je radio 24. marta 1999. godine, kada je počelo NATO bombardovanje.
„Zato nema te sile, nema te politike, nema tog podmićivanja, koje Srbe može naterati da postanu deo NATO-pakta, bar dok ne umre ova generacija, koja se seća seća tog 24. marta. To je dugoročna posledica NATO agresije. Buđenje čitavog sveta i buđenje srpskog naroda, u smislu tvrdoglavog otpora - da nikada ne možemo da postanemo deo te organizacije“, naglasio je Vulin.
Osvrćući se na stradanje srpskog naroda tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kao i u ratovima devedesetih godina i NATO bombardovanju, kada su civilne žrtve označavane ciničnom kovanicom „kolateralna šteta“, Vulin je istakao da je upravo revizija rezultata svetskih ratova i dovela do događaja 1999. godine i omogućila i potonje sukobe širom sveta.
„Nema generacije u istoriji srpskog naroda koja nije učestvovala u najmanje jednom ratu. Ne zato što smo ratove želeli, već zato što smo tu gde jesmo. Ne zato što smo narod žedan rata, već zato što smo narod koji je žedan slobode. Molim se samo za to da jednog dana odraste čitava jedna generacija koja nije doživela rat u čitavoj dužini svog bogatog ljudskog veka, generacija koja neće moći da ispriča nijednu ratnu priču. Ne znam da li ćemo uspeti u tome, ali znam da se nada da hoćemo rodila 1999. godine, kada je unipolarni svet došao do svog vrhunca i kada je čitav svet shvatio da se zlu mora suprotstaviti. Jedina nada da ćemo dočekati generaciju bez rata jeste upravo multipolarni svet, odnosno uspostavljanje pravila koja će nas štititi“, rekao je Vulin.
Harčenko: Zapad u Ukrajini ponavlja jugoslovenski scenario
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je na skupu da je ukrajinski scenario pripremljen na isti način kao i jugoslovenski, te da se precizno ponavlja, počev od obnavljanja nacizma, nalik na obnovu ustaškog pokreta devedesetih godina u Hrvatskoj, preko jačanja mržnje među narodima, usađivanja ideja o separatizmu i terorizmu, sve do nepoštovanja osnovnih principa propisanih Poveljom Ujedinjenih nacija.
„Da bi se razumele posledice zapadne politike u Jugoslaviji, treba pogledati govor ruskog predsednika na nedavno održanom Valdajskom forumu. Zapad je imao svoje unapred zacrtane ciljeve, a glavni među njima jeste učvršćivanje NATO-a“, istakao je ruski ambasador.
Prema njegovoj oceni, kosovska kriza nije rešena, i nije mogla biti rešena, jer je Zapad, krijući se iza pregovora, zapravo naoružavao kosovske Albance, kako bi pripremio teren za vojnu operaciju. Na isti način Zapad je to učinio, kako je podsetio Bocan-Harčenko, i u Ukrajini, kada je odugovlačio pregovore kako bi kupio vreme da naoruža Kijev.
Ruski ambasador je, takođe, istakao da je Kumanovski sporazum, koji je potpisan nakon završetka NATO bombardovanja SR Jugoslavije, uz Rezoluciju 1244 Ujedinjenih nacija, dobar dokument jer jasno govori o teritorijalnoj celovitosti SRJ, ali da Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i njihovi saveznici u NATO-u ne poštuju te dokumente jer nisu u skladu s njihovim interesima.
Bocan-Harčenko je, takođe, ocenio da se dijalog Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije ne može da dovede do rešenja kosovskog pitanja jer se pregovori vode sa ciljem da NATO ima kontrolu nad teritorijom Kosova i Metohije. On je istakao da se mora izvršiti pritisak na Prištinu, koja ne poštuje nijedan dogovor.
Konferencija je počela video obraćanjem predsednika ruske Dume Vjačeslava Volodina, a na njoj učestvuje i Evgenije Primakov, rukovodilac Federalne agencije za pitanja Zajednice Nezavisnih Država, sunarodnika u rasejanju i međunarodnu društvenu saradnju ,,Rossotrudničestvo“. Svoje viđenje dugoročnih posledica bombardovanja Jugoslavije na skupu su izneli i brojni naučnici iz Srbije, Rusije, ali i Sirije, Iraka, Irana, kao i Brazila, Nemačke, Kanade i Francuske.