„Sve više naših partnera iz Azije, Afrike i Latinske Amerike, kada im se kaže da ‘moraju osuditi Rusiju jer je ona napala’, počinje da shvata da se sve ovo (sukob u Ukrajini) nije dogodilo preko noći“, istakao je ministar.
Šef ruske diplomatije je dodao da se u Ukrajini dugi niz godina ruski jezik zakonski istrebljavao u obrazovanju, medijima i u oblasti kulture, a nedavno je zakonski zabranjena i kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva.
„Ni Unesko, ni OEBS, ni oni koji su, u skladu sa statutarnim dokumentima svojih organizacija, pozvani da štite ljudska prava, nisu prstom mrdnuli. U svetlu ovoga o čemu govorim i onoga kako se kijevski režim ponaša u istrebljavanju ruske kulture i ruskog sveta kao takvog, svakakve ličnosti tipa predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, visokog predstavnika Evropske unija za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepa Borelja i drugih, izjavljuju da moraju biti uz Ukrajinu ‘do kraja’, jer ona brani ‘evropske vrednosti’. Takvi nam uopšte nisu potrebni“, konstatovao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, „ova nepravda, usredsređenost Zapada na to da svim sredstvima održe svoju neuhvatljivu dominaciju, zatvarajući oči pred najeklatantnijim zločinima istog tog kijevskog režima, postaje sve jasnija“.
„Simpatije svetske većine su upravo na strani pravde i međunarodnog prava“, primetio je on.
Prelomno vreme
Obraćajući se diplomcima, Lavrov je napomenuo da su oni počeli da rade u službi u prelomno vreme.
„Ne sumnjam da ste se detaljno upoznali sa govorom predsednika Vladimira Putina na sednici Međunarodnog debatnog kluba Valdaj. Rekao bih da je to preliminarni rezultat realizacije zadataka koje Rusija rešava poslednje 2-3 godine. Predsednik je govorio u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije 14. juna ove godine gde je formulisao zadatak razvijanja pristupa stvaranju evroazijske bezbednosne arhitekture koja ni za koga neće biti zatvorena, ni protiv koga neće biti usmerena, ali koja treba da pripada zemljama Evroazije“, zaključio je Lavrov.
Pogledajte i: