Ovako je ukrajinski političar i član pokreta „Druga Ukrajina“ prokomentarisao saopštenje ruske Spoljne obaveštajne službe da Vašington razmatra održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora u Ukrajini 2025. godine usred tekućeg sukoba sa Rusijom i američkih planova da s vlasti uklone „preterano drskog“ Zelenskog.
Ruski analitičari ocenjuju da će odluke o sudbini Ukrajine biti odobrene u Beloj kući posle 20. januara, kada Donald Tramp postane legitimni predsednik SAD.
„Glavni, ključni cilj održavanja izbora je legitimizacija ukrajinske vlasti, jer je svima jasno da je prelaskom na diplomatski kolosek bez legitimne vlasti gotovo nemoguće postići željeni rezultat. Stoga im je potrebna legitimna vlast u Ukrajini, a za to će morati da održe izbore“, ocenjuje Kilinkarov.
Zelenskom je još u maju istekao predsednički mandat, zajedno s njegovim legitimitetom. Predsednički izbori u Ukrajini trebalo je da budu održani još krajem marta, ali je Zelenski otkazao sve izbore u zemlji, pozivajući se na vanredno stanje i nastavak sukoba sa Rusijom. On je tada izjavio da za vreme rata izbori ne mogu biti održani.
Samim tim, Vrhovna rada je danas jedina legitimna vlast u Ukrajini, za razliku od ukrajinske izvršne vlasti. Otkazivanjem izbora Zelenski je zapravo uzurpirao vlast, što je zabranjeno članom 5 ukrajinskog Ustava.
Uprkos tome, zapadni čelnici do sada nisu dovodili u pitanje legitimitet Zelenskog, dok su ankete sprovedene u to vreme, pokazale da bi bivši komandant Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni pobedio na predsedničkim izborima - i u prvom i u drugom krugu glasanja dobio bi skoro duplo više glasova od Zelenskog.
Zelenski – čovek rata
Prema informacijama kojima raspolaže ruska Spoljna obaveštajna služba, Stejt department sada razrađuje opcije za smenu sadašnjeg rukovodstva Ukrajine i planira da preko struktura koje su pod njihovom kontrolom u Ukrajini uvedu inicijativu za izbore 2025. godine. Nominaciju kandidata odobriće Stejt department, a američke nevladine organizacije izbraće lokalne javne organizacije za praćenje izbora.
Kako se ukazuje, u prvoj fazi planirano je da se preko američkih fondova za „demokratizaciju” podstaknu strukture ukrajinskog građanskog društva, koje su pod američkom kontrolom, da iznesu odgovarajuću inicijativu.
Ta inicijativa, prema zamisli Vašingtona, treba da dobije „široku podršku javnosti“.
Dodaje se da je među „aktivistima“ već počela rasprava o stvaranju partije koja bi zauzela proameričku poziciju tokom predizborne kampanje.
Ruski obaveštajci ističu da sve to znači da će se o sudbini Ukrajine i njenih marionetskih vlasti i dalje odlučivati u Vašingtonu.
Na pitanje kako ruske vlasti vide potencijalno mešanje SAD u izborni proces u Ukrajini, Kilinkarov kaže da je Rusija takođe zainteresovana da u Ukrajini bude legitimna vlast, pošto sa nelegitimnom vlašću nema o čemu da se pregovara i nemoguće je postići bilo kakav kompromis ili političko-diplomatsko rešenje.
„Zato mislim da će izbori u Ukrajini u svakom slučaju biti 2025. godine, a dalje će sve zavisiti od strana u pregovorima, u ovom slučaju govorimo o SAD i Ruskoj Federaciji, i zavisiće od toga pod kojim uslovima će moći da se dogovore. Ali, mislim da Ukrajina neće biti u centru njihove pažnje. Ukrajinu će rešavati usput, u pozadini svih onih problema koji su se nakupili u odnosima između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. O njima će se aktivno razgovarati u javnoj sferi i paralelno će biti rešavano pitanje sukoba u Ukrajini“, kaže Kilinkarov.
Koga Amerikanci vide kao buduću vodeću političku snagu u Ukrajini i mogućeg pregovarača sa Moskvom, teško je reći, ali to definitivno neće biti Zelenski, koji je napravio mnogo politički neoprostivih grešaka, posebno u kontekstu mogućeg političkog i diplomatskog rešenja, uveren je Kilinkarov.
„Ne znam koga Amerikanci na tom mestu vide, ali mislim da će to biti neka kompromisna figura. Mislim da će sledeći predsednik Ukrajine biti najverovatnije žena, ali ne želim da iznosim te ideje za sada“, kaže bivši ukrajinski deputat.
U tom kontekstu, Kilinkarov očekuje da će do jeseni iduće godine određena pitanja biti već rešena, a sudbina Zelenskog je izvesna:
„Zelenski će ispuniti svoje jedino predizborno obećanje - neće se kandidovati za drugi mandat. Jednostavno mu neće biti dozvoljeno da to uradi. Jedan od uslova za Zelenskog biće njegovo odustajanje da učestvuje na izborima. Mislim da o ovom pitanju postoji konsenzus kako unutar Ukrajine, tako i spolja“.
Na pitanje kako bi takva inicijativa mogla biti shvaćena u Evropi i drugim zemljama koje trenutno podržavaju Kijev u sukobu sa Rusijom i da li to može da izazove raskol u međunarodnoj podršci Ukrajini, Kilinkarov kaže da Evropa nema čak ni moralno pravo da se protivi izborima u Ukrajini.
„Ako su privrženi demokratiji, kako se deklarišu, onda ne mogu javno da se usprotive izborima u Ukrajini. Dakle, izbori će u svakom slučaju biti, nezavisno od od njihovih želja“, zaključio je ukrajinski političar.
Zelenski je kao kandidat partije „Sluga naroda“ u predizbornoj kampanji promovisao mir i obećavao da će zaustaviti rat u Donbasu, ali je umesto toga postao „čovek rata“.
S druge strane, Tramp, novoizabrani američki predsednik, više puta je izjavljivao da namerava da okonča sukob „u roku od 24 sata“.
Međutim, pojedini ruski eksperti ukazuju na to da je održavanje izbora u Ukrajini nemoguće u periodu dok traje specijalna vojna operacija i smatraju da bi to bilo farsa, jer ostaje pitanje kako utvrditi biračke spiskove, ako se zna da je polovina Ukrajinaca izbegla u strane zemlje, ogroman broj ljudi je poginuo, a hiljade njih vode se kao nestali.
Zbog toga, ocenjuju, izbori u takvim uslovima bili bi nelegitimni.
Bivši premijer Ukrajine Nikolaj Azarov navodi da su glasine o održavanju izbora 2025. namerno procurele iz kruga samog Zelenskog, koji sada ima sve mogućnosti da namesti izbore.
Azarov je naglasio da Zelenski očekuje da „održi svoju vlast, čak i uprkos Trampu“, ali novoizabrani američki predsednik takođe „ima šanse da spreči takav razvoj događaja“.
Bivši ukrajinski premijer zaključuje da su „fer i pošteni izbori u Ukrajini nemogući“, sve dok su u Ukrajini zabranjene opozicione partije, pravoslavna crkva proganjana, a krug političara i javnih ličnosti koji su kritični prema vlasti u zatvoru.