Srbija danas, jedina u reginu, uz Republiku Srpsku, i među retkima u Evropi, ako izuzmemo Mađarsku i Slovačku, kao da vidi i razume grandiozne tektonske promene koje potresaju čitavu planetu.
Srbi su narod koji je dao ubedljivo najveću podršku novom predsedniku Amerike Donaldu Trampu, koji je počistio demokratskog protivkandidata Kamalu Haris.
Galup istraživanje sprovedeno u 43 svetske zemlje pokazalo je da bi za novog predsednika Amerike glasalo oko 60 odsto građana Srbije.
Poražena Kamala Haris ubedljivo bi, na primer, pobedila u osvešćenoj Hrvatskoj, Danskoj (85 odsto podrške), Finskoj (82), Švedskoj (81), Holandiji (74)...
Kamalu su jasno, glasno i žestoko podržali i u Prištini, Sarajevu, Tirani, ali ne i u Beogradu i Banjaluci.
Sada, dok analiziramo izborne rezultate u Americi, koji su kao preslikani iz Srbije, pitamo se:
I ko je sada na pravoj strani istorije i ko sada razume procese?
Odoleli antiruskom ludilu
Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji (ako ne računamo Belorusiju) koja neminovno i bez ikakve dileme pobeđuje u užasnom ratu protiv NATO-a i Ukrajine.
Srbija i Republika Srpska odoleli su svakodnevnim i višegodišnjim pritiscima sa Zapada da zabiju nož u leđa Moskvi.
Srbija i Republika Srpska odoleli su svakodnevnom popovanju domaćih dušebrižnih analitičara, političara, novinara, koji su zahtevali sankcije Rusiji, jer, zaboga, ponovo ne razuzmemo svetske procese.
Srbija i Republika Srpska, uz manevre, kupovinu vremena, blefiranje i diplomatske eskivaže, ostale su na nogama posle jakih udaraca sa Zapada, pretnji i zavrtanja ruku, ali nisu ušle u antiruski blok.
I kad sada, odmah posle izbora u SAD, čitamo spekulacije američkih medija da zapadne banke već razmatraju ukidanje sankcija Ruskoj federaciji, pitamo se:
I ko je sada na pravoj strani istorije i ko sada razume procese?
Ko nije smeo da razgovara s Putinom
Zvaničnici Srbije i Srpske, za razliku od ostalih liderčića regiona i evroatlantskog bloka, razgovarali su sa Vladimirom Putinom i ruskim zvaničnicima i u vreme očajnog pokušaja Zapada da izoluje Rusiju.
Dodik je video Putina nekoliko puta, s eim je razgovarao u četiri oka i Aleksandar Vulin, a i predsednik Vučić se nedavno sa predsednikom Rusije čuo telefonom i najavio svoj odlazak u Moskvu.
Zapadni i regionalni lideri, ne računajući hrabrog Orbana, nisu smeli ni da pomisle da pričaju sa predsednikom Rusije i visokim zvaničnicima te zemlje.
I dok danas, kada se sve menja preko noći, gledamo jasne najave Putina i Trampa da će uskoro da razgovaraju, pitamo se:
I ko je sada na pravoj strani istorije i ko sada razume procese?
Zabrana medija – istorijska sramota
Šokirani su bili evroatlantski propagandni vojnici u Srbiji jer zvanični Beograd nije ukinuo i zabranio Sputnjik i ostale ruske medije.
Konsternirani su bili direktorčići iz nevladinih organizacija, prozapadni novinari u penziji, plaćene drukare i ostali primaoci redovne vašingtonske apanaže, jer se u Srbiji može čuti i druga strana.
Nije im bilo dobro ni kada je Ilon Mask kupio Tviter, pa su na njemu ruski mediji i zvaničnici mogli bez smetnje da objavljuju istinu.
Jako su se potresli i kada je Taker Karlson, usred totalitarnog pokušaja apsolutne izolacije Rusije, otišao u Moskvu i uradio istorijski intervju s Putinom, možda najgledaniji svih vremena.
A danas, kad vidimo Karlsona i Maska, kao najbliže Trampove saradnike, kako se raduju izbornoj pobedi, nameće nam se pitanje:
I ko je sada na pravoj strani istorije i ko sada razume procese?
Svet se menja svakodnevno pred našim očima. Srbija, Republika Srpska i Srbi videli su i shvatili novi pad – „Berlinskog zida“.
Tek sledi najbolje.