Savet je da se umesto štedljivih koriste LED sijalice. Iako su skupe i kvare se, kupovinom onih koje su slabije jačine znatno se može uštedeti.
Profesor Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ Andrej Čoha kaže da je, ako se kuća greje na drva ili ugalj, preporuka da se greju sve prostorije.
„Kod kuće imam pet, šest prostorija. Ja boravim u jednoj ili dve, a ostale ne grejem. Te prostorije se ponašaju kao frižider i uvek je hladno“, kaže Čoha.
Kućni aparati se sada proizvode da budu štedljivi, a i najbolje je koristiti ih za vreme niže tarife.
„Termostat na bojleru treba staviti na 60 odsto, a ne na maksimum. I onda da radi non stop“, savetuje profesor Elektrotehničke škole za RTS.
Mašine za veš imaju skraćene programe pranja na nižoj temperaturi, pa osim struje se štedi i vreme i deterdžent. To su svakodnevne uštede koje mogu smanjiti izdatke za struju bar do 30 odsto.
Ulaganje u uštedu energije
Izolacija zidova i krova, zamena prozora i vrata su ozbiljna ulaganja u cilju dugoročne isplativosti. Kada se izoluje zgrada, može da se koristi i daljinsko grejanje ugradnjom ventila termostata i razmenjivača toplote.
Takođe je moguće da se koriste toplotne pumpe, koje troše kilovat struje, a daju tri do pet kilovata toplote.
Na period od pet do deset godina se uložen novac povrati, kaže Marko Filipović koji je deo USAID-ovog projekta „Bolja energija“.
Najbolje je koristiti sunčevu energiju jer se čini da je izvor toplote besplatan, ali za isključivu upotrebu solarne energije su potrebni paneli i dodatni akumulatori, što je skupa investicija.
Postoji i druga mogućnost - razmena struje sa elektroprivredom.
Današnji investitori prave efikasne zgrade, a na stambenim zajednicama je da se što pre dogovore. Samo za grejanje stanova koristimo 70 odsto energije, a rasipamo je i neracionalno koristimo dvostruko više nego u Evropskoj uniji, prenosi RTS.
Pogledajte i: