Prema rečima glavnog urednika portala „Pištaljka“ i nekadašnjeg predsednika Udruženja novinara Srbije Vladimira Radomirovića, eventualna promena stava prema medijima može se očekivati tek posle inauguracije.
On podseća da do uspostavljanja nove američke predsedničke administracije ima još nekoliko meseci, s obzirom da će novoizabrani američki predsednik Tramp zakletvu položiti zakletvu početkom januara.
Nadu da će ipak doći do preokreta u odnosu američke države prema medijima je to što se uz Trampa nalaze Taker Karlson i Ilon Mask. Karlson je, nakon što je poništen na televizijskim ekranima, nastavio karijeru na „Iksu“ i napravio intervju sa Vladimirom Putinom. Bio je to jedan od najuspešnijih intervjua u istoriji novinarstva, s obzirom da ga je pogledalo nekoliko milijardi ljudi.
Karlsonov uspeh ne bi bio moguć da nije bilo Maska, koji je, nakon što ju je kupio, otvorio mrežu „Iks“ za sve, pa i za ruske medije, koji su na njoj bili obeleženi posebnom oznakom. Takođe, Mask je na „Iks“ vratio i Donalda Trampa, čak je napravio i intervju sa njim.
Od čega zavisi promena stava prema ruskim medijima
Međutim, kako Radomirović navodi, nije siguran da će doći do promene stava prema ruskim medijima, kojima su dosadašnje američke vlasti u nekoliko navrata nametnule sankcije.
Poslednji put to se, podsećamo, dogodilo u septembru, kada je dosadašnji državni sekretar, Entoni Blinken novi talas sankcija obrazložio tezom da su Sputnjik i RT krivi zato što Ukrajina nema dovoljno podrške u svetu. Takođe, ruskim novinarima, koji su u SAD doputovali da bi pratili izbore, zabranjen je ulazak u SAD.
Radomirović smatra da stav nove američke administracije prema medijima, i američkim, i ruskim, kao i medijima uopšte, zavisi od toga ko će činiti vlast u Vašingtonu. U prethodnoj Trampovoj administraciji nalazili su ljudi poput Džona Boltona ili Majka Pompea, koji su imali ratoboran stav i prema Rusiji i prema ruskim medijima, podseća on.
„Možda će se to ponoviti, ali nadu daje jedna druga struja, liberalnija, koja je podržala Trampa, pre svega Talsi Gabard, da će možda doći do promene odnosa sa Rusijom i da će u sklopu toga i ruski mediji imati bolje pozicije na američkom tržištu, a i na svetskom“, smatra Radomirović.
Američki liberalni novinari ne poznaju sopstvenu državu
Prema mišljenju našeg sagovornika, društvene mreže igraće veliku ulogu na medijskom tržištu – poput Takera Karlsona i Džoa Rogana, koji su, progonjeni sa mejnstrim medija uspeh postigli preko „Iksa“, sada možemo očekivati da liberalni novinari počnu da koriste društvene mreže kao sredstvo uticaja na one razočarane neuspehom Kamale Haris.
Doći će i do promena na tržištu štampanih medija – tokom prvog Trampovog mandata listovi poput „Vašington posta“ i „Njujork tajmsa“ doživeli su renesansu., jer su ih finansirali građani koji su Trampu što pre želeli da vide leđa. Sada je milijarder Džef Bezos, vlasnik „Amazona“ i „Vašington posta“ uticao na to da ovaj list ne podrži Kamalu Haris.
„Koliko vidim iz stavova mojih prijatelja, koji pripadaju krugu liberalnih američkih novinara, oni su u šoku, ne veruju šta se desilo. To govori o tome koliko ne poznaju sopstvenu državu i ljude oko sebe. Nešto slično desilo se i kod nas, kada ste imali novine koje nisu izveštavale o raspoloženju naroda, pa su bili iznenađeni kada je Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića i kada je došlo do promene vlasti“, objašnjava Radomirović.
Mejnstrim mediji će teže montirati afere
Ipak, Amerika i Srbija su neuporedive – preko okeana postoji mnogo milijardera koji su spremni da ulože mnogo novca u medije za borbu protiv Trampa.
Mejnstrim mediji, po pravilu naklonjeni Demokratskoj stranci neće menjati stavove uprkos zvaničnim izjavama da će rad Trampove administracije pratiti kao i rad svake druge, predviđa Radomirović. Međutim, u svojim kampanjama protiv Trampa neće moći da koriste sredstva iz prošlosti tako lako. Nekada su imali mogućnosti da plasiraju dezinformacije kako su hteli, sada im je to teže, dodaje Radomirović.
„Sada je možda lakše da se vidi kako neke snage u Americi izvrdaju volju naroda i da mahinacijama ostanu na vlasti. Ali, zahvaljujući Ilonu Masku, koji je dosta liberalizovao „Iks“, mogu se naći glasovi koji su skeptični prema bilo čemu što dolazi iz vašingtonskih krugova, pre svega prema medijima koji se pozivaju na ’dobro obaveštene izvore’ iz obaveštajnih službi, a njihove izjave se nikada ne proveravaju“, zaključuje Radomirović.