Osim što je prvi kardinal sa ovih prostora, beogradski nadbiskup Ladislav Nemet prvi je od pape dobio pismo o imenovanju pisano srpskom ćirilicom.
„Papa je pokazao ogromno poštovanje prema Srbiji, kada mi je dokument dao na srpskom i na ćirilici. Ja ne znam, ali bi bilo interesantno da pogledamo u arhivi Kraljevine Srbije i Republike Srbije, da li je papa ikada pisao na ćirilici“, rekao je Nemet.
Papa pokazuje veću širinu od prethodnika
Kojčić, koji, kako kaže, izbegava da papu zove Franja, već ga oslovljava njegovim originalnim imenom Francisko, smatra da su svi papini duboko hrišćanski gestovi plod njegovog porekla. Papa se od svojih prethodnika, pre svega razlikuje po tome što potiče iz Latinske Amerike i prvi je neevropski papa.
„On je svoja teološka znanja i svoja teološka iskustva stekao u različitom ambijentu nego što je politizovana Evropa. Teološku karijeru započeo je u teologiji oslobođenja, a to znači da je za njega dominantno bilo da se socijalna problematika u Latinskoj Americi poveže sa Crkvom Hristovom i na taj način je svakako predstavljao i neku vrstu alternative za pokret koji je u Južnoj Americi predvodio Če Gevara i kreatori kubanske revolucije“, objašnjava naš sagovornik.
Susret sa patrijarhom Kirilom
Papa je čovek koji je pokazao daleko veću širinu od svojih neposrednih prethodnika, pape Benedikta XVI i pape Jovana Pavla II, a svoju širinu je možda najbolje pokazao pre desetak godina, kada se na Kubi susreo sa ruskim patrijarhom Kirilom, dodaje Kojčić.
Podsećamo, papa i ruski patrijarh sreli su se u Havani februara 2016, na inicijativu tadašnjeg kubanskog predsednika Raula Kastra. Taj dvočasovni sastanak nazivan je „istorijskim“ i „milenijumskim“ jer se papa, iako se više puta susretao sa Vaseljenskim patrijarhom, tada sreo sa poglavarom najmnogobrojnije i najuticajnije pravoslavne crkve.
„Tada je, kroz hrišćanski poljubac sa ruskim patrijarhom papa Francisko pokazao da je otvoren za saradnju sa drugim hrišćanskim crkvama“, navodi Kojčić.
U ovom kontekstu mora se navesti i papina izjava da će posetiti Kijev onda kada bude mogao da u istom danu poseti i Moskvu.
„Tako da je ovo (pismo o Nemetovom imenovanju na ćirilici), u stvari, jedan od simboličkih gestova kojima papa pokazuje svoju duboko hrišćansku prirodu“, ponavlja Kojčić.
Papa, međutim, ne može da sve svoje poteze usklađuje sa svojim shvatanjima hrišćanstva jer je okružen, kako Kojčić navodi, duboko politizovanim kardinalima i ostalim vatikanskim službenicima.
I u slučaju Stepinca pokazao objektivnost i dobronamernost
Na spisak gestova koji papu razlikuju od njegovih prethodnika Kojčić ubraja i formiranje mešovite komisije koja je trebalo da oceni istorijsku ulogu kontroverznog zagrebačkog nadbiskupa iz II svetskog rata, kardinala Alojzija Stepinca.
Katolička crkva u Hrvatskoj pokrenula je proces kanonizacije Stepinca, čemu se, s obzirom na ulogu koju je ovaj čovek imao u NDH, žestoko protivila Srpska pravoslavna crkva (SPC). Iako ga je papa Jovan Pavle II proglasio za blaženog, papa Francisko je 2015. zaustavio proces beatifikacije i odlučio da formira mešovitu komisiju od predstavnika SPC, Katoličke crkve u Hrvatskoj, Vatikana i stručnjaka čiji je zadatak bio da, na osnovu dokumentacije utvrde kakav je bio Stepinčev odnos prema NDH, Jasenovcu, kao i da li je osuđivao ustaške zločine.
I ta komisija je, prema Kojčićevoj oceni, pokazala papinu objektivnost i dobronamernost.
„Njegovo potpuno razumno shvatanje da istorija, ako se ne interpretira objektivno može da bude velika prepreka i dijalogu hrišćana, što bi sigurno papa Francisko video kao možda i kao glavni deo svoje papinske misije“, zaključuje Kojčić.
Pogledajte i: