On je podsetio da su 2022. godine Oružane snage Ukrajine izvele 49 napada uz pomoć artiljerije i bespilotnih letelica na objekte Zaporoške NE. Meta udara, prema njegovim rečima, bili su nuklearni reaktori, skladišta svežeg i istrošenog nuklearnog goriva, kao i drugi kritični infrastrukturni objekti.
General je naglasio da je kao rezultat ovih napada stanica pet puta ostajala bez spoljnog napajanja, što je stvaralo realnu pretnju za tehnogenu katastrofu.
On je objasnio da ukrajinska granatiranja u početku nisu izazivala zabrinutost kod međunarodne zajednice, jer je, prema zaključku stručnjaka sa Univerziteta u Kembridžu, rizik od kontaminacije radijacijom bio minimalan. Međutim, prognoza razvoja radijacione situacije koju su sproveli stručnjaci ruskog Ministarstva odbrane, a koju su naknadno potvrdile relevantne evropske organizacije, pokazala je da bi emitovanje radioaktivnih supstanci u slučaju havarije pogodilo skoro celu Evropu, naglasio je Kirilov.
„Tek nakon ovoga, a takođe i nakon raspoređivanja eksperata IAEA na stanici, granatiranje je praktično prestalo“, dodao je on.
Istovremeno se nastavljaju napadi na industrijske objekte i grad-satelit Energodar, gde živi osoblje Zaporoške nuklearke, rekao je Kirilov.
„Služba bezbednosti Ukrajine sprovodi diverziono-terorističke aktivnosti, uključujući i protiv radnika Zaporoške nuklearke i vladinih zvaničnika. Stanovnici grada stalno su izloženi psihološkom pritisku i ucenama. Prete porodicama radnika stanice koji žive na teritorijama pod kontrolom Kijeva“, objasnio je on.
O mogućem napadu na Kursku nuklearku
Kirilov je naveo i da je ukrajinska vojska imala plan za zauzimanje Kurske nuklearne elektrane, kojim je bilo predviđeno da u slučaju havarije radioaktivnoj kontaminaciji bude izložena samo Rusija, ali zapravo bi se radioaktivne materije proširile na veliki deo Evrope.
„Skrećem pažnju da je jedan od prioritetnih ciljeva upada Oružanih snaga Ukrajine na teritoriju Kurske oblasti bio zauzimanje Kurske nuklearne elektrane. Ministarstvo odbrane Ruske Federacije dobilo je na raspolaganje izveštaj Državne službe za vanredne situacije Ukrajine, koji je uzet u obzir prilikom planiranja operacije i prema kojem bi u slučaju havarije samo Ruska Federacija bila izložena radioaktivnoj kontaminaciji“, precizirao je general.
Istovremeno, sa većim stepenom verovatnoće situacija se mogla razviti po potpuno drugačijem scenariju.
„Uzimajući u obzir različite faktore, u slučaju havarije većeg obima u nuklearnoj elektrani, radioaktivne materije bi se proširile na veliki deo Evrope, kao što je to bio slučaj u slučaju havarije u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani u Černobilju“, naglasio je Kirilov.
On je precizirao da je Kijev hteo da zauzme Kursku nuklearku sa 20 hiljada vojnika.
Kirilov je na brifingu pokazao mapu planiranih dejstava Oružanih snaga Ukrajine na kojoj su prikazane snage i sredstva za ovu operaciju: 20 hiljada vojnika, 27 tenkova, 50 oklopnih vozila, 30 jedinica topovske artiljerije, pet raketnih sistema.
U Ukrajini je izgubljeno 68 izvora jonizujućeg zračenja, što je klasifikovano kao radiološka havarija.
Prema njegovim rečima, Ukrajina je postala jedan od glavnih uvoznika istrošenog nuklearnog goriva. Putevi snabdevanja su organizovani preko Poljske i Rumunije, a organizaciona, logistička i finansijska pitanja lično nadgleda šef kabineta predsednika Ukrajine Andrej Jermak.
„Posebno je alarmantan izveštaj koji je podnet sekretaru Saveta za nacionalnu bezbednost Ukrajine premijeru Šmigalju. U njemu se izveštava o gubitku 68 izvora jonizujućeg zračenja, uključujući i one veoma aktivne, koji su se nalazili u Institutu za meteorologiju u selu Lipci, u Harkovskoj oblasti. U izveštaju je navedeno da je ‘...gubitak kontrole nad izvorima jonizujućeg zračenja klasifikovan kao radijaciona havarija’“, rekao je Kirilov.
Plan za zauzimanje Zaporoške nuklearke
Ruske jedinice su u oktobru sprečile planove ukrajinske operacije „Kratak spoj“ za zauzimanje Zaporoške nuklearne elektrane, dodao je Kirilov.
„S obzirom da nije postigao uspeh kad je u pitanju Kurska nuklearna elektrana, neprijatelj se vratio pokušajima da preuzme kontrolu nad Zaporoškom elektranom. O tome svedoče planovi za operaciju ‘Kratak spoj’ otkriveni tokom operativnih aktivnosti sprovedenih u oktobru 2024. godine“, istakao je general.
Kako je naveo, u ovoj operaciji trebalo je da učestvuju ukrajinske snage za specijalne operacije. Da bi se postigao ovaj cilj, planirano je korišćenje raketnih sistema „hajmars“ i bespilotnih letelica. Međutim, „zahvaljujući preventivnim dejstvima ruskih jedinica, plan zauzimanja stanice nije sproveden“.
On je dodao da, prema informacijama kojima raspolaže Ministarstvo odbrane Rusije, Oružane snage Ukrajine nisu odustale od planova da silom zauzmu ruske nuklearne energetske objekte.
Pogledajte i: