Profesor međunarodnog prava Dragan Dakić podnosilac je ovog zahteva pokrenutog pred nemačkim Ombudsmanom za ljudska prava pri Bundestagu. On za Sputnjik ističe da čitavu situaciju posmatra isključivo kao pravnik i da sa tog aspekta komentariše poziciju Šmita u Bosni i Hercegovini, ne dajući nikakve političke sudove.
On veruje da je uloga Šmita kao nemačkog diplomate ujedno i jedini njegov nesporan status, a da se trideset godina nakon rata na prostoru Bosne i Hercegovina ničim više ne može opravdati njegovo postojanje u obliku visokog predstavnika.
Na tako nešto što je po svojoj prirodi nepravno, a možemo sasvim slobodno reći i devijantno, umesto ukidanja te instance u našem pravnom sistemu, protivpravnost OHR-a se produbljuje tako što na čelo te međunarodne organizacije dolazi diplomata suprotno procedurama i pravilima imenovanja visokog predstavnika.
Nije Šmit kriv nego Nemačka
Profesor Dakić napominje da je jako bitno razgraničiti suprotstavljene strane, te da sam Kristijan Šmit nije tuženi u ovom postupku i da je on kao ličnost potpuno nebitan. Jedino što jeste bitno i nesporno je Šmitov diplomatski status, te tužena može biti samo Savezna republika Nemačka, jer se onda čin kršenja ljudskih prava njoj i pripisuje.
Ako ga percepiramo kao diplomatu Savezne republike Nemačke, lice koje nosi diplomatski pasoš, lice koje ima logističku podršku SR Nemačke, koja mu daje naoružano obezbeđenje, pratnju i vozila, on je nesumnjivo pod efektivnom kontrolom i u direktnoj vezi sa SR Nemačkom.
U Nemačkoj postoji mehanizam zaštite ljudskih prava u slučaju da njihovi javni organi prekrše jedno od njih i Dakić se pojavio pred tom institucijom sa tvrdnjom da njihov organ Saveznog ministarstva spoljnih poslova krši njegovo ljudsko pravo u Bosni i Hercegovini.
Kršenje ljudskih prava
Kada bilo koja druga instanca osim parlamenta donosi zakon, to se, objašnjava profesor Dakić, ne može podvesti pod ljudska prava. Uloga Šmita je po svim merilima autokratska instanca koja ima izvršna ovlašćenja, ovlašćenja u okviru pravosuđa i zakonodavna ovlašćenja. Dakle, ako jedna autokratska figura donosi zakone, to svakako krši ljudska prava građanima koji očekuju da njihov parlament donosi zakone u njihovo ime.
Postoji konkretan član u okviru Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava koji se u Bosni i Hercegovini direktno krši kada Šmit donose neki zakon ili izmenu zakona. On je to u više navrata do sada radio, a intervenisao je čak i oko ustava Federacije i to je poprimilo epilog na ustavnom sudu BiH, ali ne i pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Zastava EU
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
Priznali krivicu ali ne i krivca
Sama činjenica da je postupak pokrenut i da je uzet u razmatranje već svedoči da je Dakićeva tvrdnja osnovana sa oba aspekta – i sa aspekta kršenja ljudskih prava i sa aspekta pripisivanja krivice Nemačkoj.
U dosadašnjem postupku nemačko ministarstvo se izjasnilo da nije odgovorno za kršenje ljudskih prava, dakle, niko čak i ne spori da su ljudska prava ovde prekršena, već se sada samo prebacuje loptica u tuđi teren i traži se ko je odgovoran. Nemci tvrde da oni ne mogu biti odgovorni zato što je u pitanju funkcioner međunarodne organizacije, a ja tvrdim da mogu biti odgovorni jer taj funkcioner ne poseduje legitimaciju Saveta bezbednosti.
Tačno je da jedino Savet bezbednosti može Šmitu dodeli sudski imunitet, međutim, on ne deluje u ime Ujedinjenih nacija i Dakić u svom postupku tvrdi da Šmit deluje u ime SR Nemačke. Ovo bi značilo da za sve šta on uradi nezakonito, Nemačka treba da odgovara.
Postupak je pokrenut početkom ove godine i prema nemačkim rokovima do sad je trebalo da bude rešen. Ipak, profesor Dakić je letos dobio dva pisma u kojima se navodi da će zbog komplikovanosti predmeta i ekonomičnosti postupka o njemu direktno odlučivati Bundestag. Naš sagovornik očekuje da će postupak biti iznet na sednici nemačkog parlamenta i da će onda poslanici direktno odlučivati o njemu.
Zastava Organizacije Ujedinjenih nacija
© Sputnik
Već viđeno
Velika prednost za profesora Dakića i ceo slučaj predstavlja činjenica da nemački Bundestag često za različite teme traži ekspertska mišljenja. Još je 2008. godine traženo ekspertsko mišljenje o statusu visokog predstavnika u BiH i u njemu je eksplicitno bilo navedeno da on mora imati mandat UN, odnosno Saveta bezbednosti.
Ovaj ekspertski izveštaj je, naravno, bio usvojen još tada i nemačkom parlamentu će sada biti jako teško da odstupe od izveštaja koji je urađen za njihove potrebe. Nije nemoguće da odstupe, ali profesor Dakić veruje da će biti jako teško opravdati takvu odluku.
Kraj ere visokog predstavnika
Dakić na ovaj postupak gleda kao na put ka demonstriranju zrelosti društva u Bosni i Hercegovini koje pokazuje da samo može nositi svoje političke procese bez ikakvog uplitanja sa strane. Ako je ovaj zahtev suviše idealističan i ako do njegovog ispunjenja ne dođe, Dakić smatra da će biti dobro i ako epilog dovede do toga da se grubo uplitanje nedemokratskih i nenadležnih figura uz gruba kršenja ljudskih prava u BiH smanji.
Doba takve vrste diktatizma i autokratizma zaista je prošlo i mislim da je kroz poslednji čin visokog predstavnika, odnosno Kristijana Šmita, cela ta konstrukcija u mnogome diskreditovana i pokazuje se kao krajnje nepotrebna, kaže profesor Dragan Dakić.
Kristijan Šmit
© Sputnik / Lola Đorđević
Šmit se, kaže Dakić, pojavljuje kao osoba koja u potpunosti odstupa od onoga što se javljalo u tridesetogodišnjoj praksi primene aneksa 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma. On okupira funkciju visokog predstavnika, uzurpira ovlašćenja i njegovo ponašanje je potpuno suprotno duhu, slovu i praksi u primeni Dejtona.
U tom smislu, ne možemo reći ništa afirmativno na samu činjenicu da postoji takva osoba i takva instanca koja je sama po svojoj prirodi antidemokratska i antisuverenistička. Ona narušava svaki aspekt suvereniteta i vladavine prava Bosne i Hercegovine i jako je teško shvatiti da postoji nešto što se zove visoki predstavnik sa tolikim ovlašćenjima u 21. veku i na evropskom kontinentu, zaključuje Dakić za Sputnjik.
Pogledajte i: