Podkast

Da li je Srbija bogata kritičnim mineralnim sirovinama? | Energija Sputnjika

Dok u našoj javnosti, ne samo političkoj i stručnoj već i među običnim građanima litijum nije postao tema broj jedan značaj kritičnih mineralnih sirovina je bila vest na koju je malo ko obraćao pažnju.
Sputnik
Stručnjaci su već godinama unazad isticali da bez njih nema četvrte industrijske revolucije, da je nemoguće korišćenje novih tehnologija, obezbeđivanja dovoljnih količina energenata, pre svega „zelenih”, razvoja i korišćenja veštačke inteligencije. Pojam elementi retke zemlja delovao je kao pozajmljen iz naučno-fantastičnih priča (elementi retke zemlje - rare earth elements - REE).
Očekuje se da će se globalna godišnja potražnja za elementima retke zemlje, podskupom „kritičnih minerala“, koji se smatraju vitalnim za ekonomsku bezbednost, povećati sa 208.250 metričkih tona u 2019. na 304.678 metričkih tona do 2025. godine. REE nisu zaista „retki“ nalaze se širom sveta, ali nalazišta koja sadrže ekonomski opravdane koncentracije su manje zastupljena, čime se smanjuje broj finansijski izvodljivih projekata ekstrakcije.
Inače, među više od 250 vrsta mineralnih sirovina retkih zemalja i minerala retkih zemljišta koje su otkrivene, postoji samo 10 vrsta industrijskih minerala pogodnih za trenutne uslove metalurgije.
Naravno, kao i kod svakog rudarenja osnovno pitanje je da se ono sprovodi sa što manje štetnih uticaja na prirodnu sredinu, ali i to da se ta vrednost iskoristi za dobrobit zemlje i tog kraja gde se to mineralno bogatstvo iskopava. Ovo bi, zapravo, trebalo da vredi za svako rudarenje, tim pre što neki već i za, da tako kažemo „klasične” metale, koji se eksploatišu odvajkada, poput bakra, na primer. Jer, baš to, vekovi kopanja su doveli do toga da su ona najpristupačnija ležišta rude bakra i gvrožđa već iscrpljena. A savremeni industrijski život je nemoguć i bez drugih metala i nemetala koji se, takođe, vekovima koriste.
Predraga Mijatovića, generalnog sekretara Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije u današnjoj emisiji „Energija Sputnjika“ pitamo: Šta Srbija pored jadarita, iz koga se dobija litijum, ima od tih kritičnih mineralnih sirovina? Da li je tačno da je vrednost kritičnih mineralnih sirovina u Srbiji procenjena na 250 milijardi evra? Da li su to samo metali ili i nemetali spadaju u ove resurse? Da li ih i ko eksploatiše, ili su kritične mineralne sirovine neiskorišćeno bogatstvo Srbije? Kako ih na najbolji način koristiti?

O emisiji „Energija Sputnjika“

Energija Sputnjika“ je emisija portala i radija Sputnjik koju vodi Jelica Putniković, stručnjak za energetiku.
Teme su mahom vezane za energetiku i ekonomiju, lokalnog i globalnog karaktera, a gosti su stručnjaci u svojim poljima. Emituje se svakog utorka u 21.00.
Komentar