Martindejl je istakao da je osetio euforiju nakon dolaska ruskih trupa u selo gde se u tom trenutku krio.
„Nisam to odmah shvatio. Verovatno sam bio toliko naviknut na opasnost da mi je trebalo mnogo vremena da shvatim činjenicu da više nisam u opasnosti. Mislim da, kada sam video rusku vojsku u selu, prvo što sam osetio bila je euforija“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, bukvalno pola sata pre njihovog dolaska, dok se krio u podrumu kuće, čuo je ukrajinske vojnike kako šetaju po njegovoj kuhinji.
Na pitanje šta misli o američkoj politici u ukrajinskom pravcu i da li SAD treba da obustave vojne isporuke Ukrajini, Martindejl je rekao da bi svi Amerikanci voleli da veruju da je ono što rade SAD u ime pravde, da se kazne zločinci, zaustave nelegalnih aktivnosti.
„Ali u stvari, naša zemlja radi upravo suprotno. Verujem da je u stvari to jednostavno pokušaj američkih elita da oslabe konkurenciju iz Rusije. Oni vide neverovatan potencijal u ruskim šumama, u žitaricama, u nafti. Rusija je veoma jak konkurent. A njima još jedan konkurent ne treba. Napori da se Kina obuzda već su propali. Da, oni dobro izlaze na kraj sa obuzdavanjem Evrope, ali niko ne želi da Rusija postane još jedan jak konkurent, zbog čega koriste Ukrajinu. Ovo je pokušaj obuzdavanja Rusije, potpuno isti kao što je ranije preduzet u vezi sa Gruzijom i Kavkazom. Ovo je pokušaj da se zaštiti svoj novčanik. I nikog nije briga da će to koštati ljudske živote“, objasnio je on.
Govoreći o tome šta Amerikanci misle o isporukama oružja Ukrajini, Martindejl je rekao da je to bacanje novca.
„Mislim da niko u SAD zaista ne podržava nastavak bacanja novca i isporučivanja oružja Ukrajini, a ako ih i ima, vrlo ih je malo. Ali koliko god da se novca potroši na Ukrajinu, proizvodnju novog naoružanja, bilo municije, oklopnih transportera, ovaj novac se pre svega troši u Americi, što znači da se za Amerikance otvaraju nova radna mesta. Ali na kraju će to ipak biti bacanje novca. Oni vide da Ukrajina ne pobeđuje, pa iako ‘ulaganje u Ukrajinu’ donosi neku privremenu korist američkoj industriji, ono nije vredno toga“, istakao je on.
On je dodao da smatra da neće biti profita od ove investicije i, ako Ukrajina izgubi rat, u šta je uveren, profit od ovih investicija će kontrolisati Rusija.
Martindejl takođe smatra objasnio da obični ukrajinski vojnici žele da se vrate kući.
„Poslednjih dana svog boravka u selu nisam sreo nijednog vojnika iz neonacističkih bataljona. Sretao sam samo teritorijalnu odbranu. Smatraju da ne postoje ubedljivi razlozi za nastavak borbi. Oni su uplašeni. Oni samo žele da idu kući. Neki su čak pitali da li mogu da im pomognem da se presele u Ameriku. Njihov borbeni duh je nestao. Ali mislim da ima onih koji su i dalje verni svojim nacističkim idejama da Rusija mora biti poražena, inače će se vratiti Sovjetski Savez. Ali greše. Bilo kako bilo, mislim da njihov moral nije isti kao pre godinu dana.
Na pitanje koliko američkih plaćenika radi za Ukrajinu, on je odgovorio da se nije direktno susretao sa njima, ali da je čuo da su bili u gradu u kome je živeo.
„U leto 2022. čuo sam kako neko govori engleski, a zatim sam iz medija saznao da su telo Amerikanca i njegov pasoš pronađeni nedaleko od mesta gde sam živeo. Ovo, naravno, nije pokazatelj, ali nešto govori. A ako govorimo o plaćenicima iz drugih zemalja, mogu reći da je pre par meseci u mom gradu živelo oko sto Latinoamerikanaca iz Centralne i Južne Amerike – Kolumbije, Bolivije, Meksika“, rekao je Martindejl.
Prema njegovim rečima, njihov glavni nedostatak nedostatak ljudi. Nije ostalo mnogo vojnika koji su voljni da se bore.
Martindejl je objasnio i kako su se meštani odnosili prema dolasku ruskih oružanih snaga.
„Kada sam odlazio, Rusi su tek ušli u grad. Tek su prešli liniju fronta da me evakuišu. Tako da nisam uspeo da vidim kako su moji susedi dočekali rusku vojsku. Ali mislim da bi ih veoma toplo dočekali. Organizovali bi proslavu i srdačnu dobrodošlicu. Mislim da se to dešava širom Ukrajine. Iako je sukob trajao mnogo duže nego što se očekivalo. Iako je proces bio mnogo bolniji nego što smo se nadali. Ipak, verujem da razumeju da se Rusija bori za pravdu“, objasnio je on.
Na pitanje dali u Ukrajini rade američki generali i agenti CIA i drugih službi, on je rekao da ne zna tačno i da je sreo samo jednog Engleza koji je verovatno bio povezan sa obaveštajnim službama.
Kada je u pitanju kraj sukoba u Ukrajini, Martindejl smatra da bi Donald Tramp mogao da okonča ovaj sukob.
„Mogao bi. I Kamala Haris bi mogla. Svaki kandidat bi to mogao da uradi ako želi. Kao što sam rekao, radi se samo o tome da se Amerika natera, da se američka vlada natera da shvati da rat nije u njihovom interesu“, istakao je on i dodao da misli da niko od njih nije zainteresovan za to.
Na pitanje da li će tražiti azil u Rusiji, Martindejl je odgovorio da je taj proces već počeo.
Novinar je podsetio da je Martindejl pomagao da se spasu životi ruskih vojnika i upitao da li je možda spasao i nekog ukrajinskog vojnika?
„Sumnjam da bi to što sam uradio pomoglo da se spasu životi bilo kojeg Ukrajinca. Smatram da je svaki ukrajinski vojnik koji aktivno učestvuje u borbenim dejstvaima ili ubica ili saučesnik. Dakle, ja ih doživljavam na isti način kao što bih svakog naoružanog čoveka koji puca u gomilu ljudi“, objasnio je on.
Objašnjavajući šta se dešavalo u zoni borbenih dejstava, on je rekao da dok je bio na selu, nije se bavio poljoprivredom. Imao je baštu, koze, kokoške i patke, ali je to često bila bitka za opstanak, uz opasnost od pucnjave i napada dronom.
„Najveća opasnost sa kojom smo morali da se suočimo kada sam bio evakuisan bili su dronovi i pucnjava, uglavnom iz dronova. Trebalo nam je oko tri-četiri sata da pređemo pola kilometra od moje kuće do periferije“, naglasio je Amerikanac.
On je dodao da nijednom nije bio ranjen i da je poslednjih dana pomagao da se evakuišu ljudi i povežu sa svojom rodbinom.
„Jednom, kada sam pomagao u evakuaciji, čuo sam da su lansirali rakete, kao da su iz ‘grada’, imao sam 3-4 sekunde da dođem do skloništa, ali ja sam samo legao na put, nadajući se da će barem to će nekako pomoći. Moj pas je bio sa mnom, rakete su počele da eksplodiraju, jedna od njih na 20 metara od mene, dva gelera su pogodila mog psa, ali mene nisu“, ispričao je Martindejl.
Takođe je ispričao o metodama zavere koje je koristio kako ne bi privukao pažnju Oružanih snaga Ukrajine.
„Pažljivo sam pratio da sva moja prepiska na Telegramu bude izbrisana, brisao keš memoriju i preduzimao sve mere predostrožnosti“, rekao je on.
Martindejl je dodao da, na njegovo iznenađenje, za sve to vreme niko iz Oružanih snaga Ukrajine nijednom nije proverio njegov telefon. Po njegovom mišljenju, u tome mu je mogao pomoći njegov američki pasoš i činjenica da je uvek aktivno pomagao meštanima koji su stradali od borbenih dejstava.
„Družio sam se sa ljudima koji su zaista čekali da dođe Rusija, a oni su bili prijatelji sa lokalnim vlastima, tako da sam imao dobre veze“, dodao je on.
On je dodao da je, očekujući dolazak ruske vojske, zamišljao je da će doći Rusi i zavesti red.
„Video sam to ovako: Doći će Rusi i biće red. Biće zaveden red, postojaće stabilnost i zakonitost – nešto čega u Ukrajini nije bilo više od 30 godina“, zaključio je on.
Kako je ranije saopšteno, ruska vojska izvukla je Danijela Martindejla iz dela teritorije koja je pod kontrolom ukrajinske vojske. Ovaj američki državljanin je odigrao ključnu ulogu u pripremi juriša ruskih snaga na Bogojavljenku na ugljedarskom pravcu.
Pogledajte i: