Glazunov dodaje da ratovi 21. veka predviđaju sasvim drugačiju taktiku i strategiju od onih kakvi su se nekad vodili.
„Posle rata u Ukrajini u potpunosti će se promeniti povelje oružanih snaga, sve će se promeniti – i dejstva odreda u borbi. Odnosno, sve će biti potpuno izmenjeno u skladu sa novim standardima 21. veka. A Rusija sve to već ima. Ima borbeno iskustvo i već su napravljeni neki pomaci, dok Sjedinjene Države nemaju ništa od toga“, ocenjuje Glazunov, ekspert Udruženja vojnih politikolga i vanredni profesor Katedre za politikologiju i sociologiju ruskog univerziteta „Plehanov“.
Na rang-listi najjačih armija na svetu, koju je objavio „US News and World Report“, drugo mesto po vojnoj moći zauzima američka vojska, treće izraelska, dok je ukrajinska vojska zauzela osmu poziciju.
Ocena vojske, osim borbenog potencijala (količina naoružanja, broj vojnika itd), uzima u obzir borbeno iskustvo, učešće u raznim ratovima i oružanim sukobima. Zbog toga se ruska vojska prvi put našla na vodećem mestu, iako je ranije uvek bila na drugom ili trećem mestu posle SAD i Kine, dok se Izrael nalazi ispred čak i nuklearne Kine, zbog vođenja ratova protiv Libana, Pojasa Gaze i Irana.
U deset najjačih armija na svetu ušle su još Kina, Južna Koreja, Iran, Velika Britanija, Nemačka i Turska, dok se vojska Srbije nalazi na 18. mestu.
Autori liste navode da je moć armija raznih zemalja širom sveta procenjena na osnovu ankete u kojoj su učestvovali kako predstavnici elita i poslovnih krugova, tako i obični građani.
Glazunov napominje da bi on na drugo mesto ove liste stavio ukrajinsku armiju a ne SAD jer, kako objašnjava, Ukrajinci imaju borbeno iskustvo protiv najjače vojske na svetu - ruske.
„Štaviše, smešno je to što Ukrajince obučavaju Britanci, koji nisu ratovali više od 30-40 godina, još od Foklandskih ostrva, pa se nameće pitanje – čemu ih oni mogu naučiti?! Čak se i Ukrajinci smeju tome da od onog što ih Britanci uče nema nikakve koristi na frontu. Dakle, mi smo prvi upravo zato što imamo borbeno iskustvo u ratovima 21. veka. Izrael ne može biti treći, dok bi SAD trebalo da budu ispod - na četvrtom-petom mestu. Izrael ne može biti na trećem mestu iz jednog prostog razloga - on se bori sa slabijim neprijateljem, jer Palestinci nemaju avijaciju, nemaju moćnu artiljeriju, a čak i rakete koje koriste su stare, oni još koriste ‘kaćuše’“, navodi ekspert.
Amerikanci po prvi put nisu potcenili Ruse
Glazunov napominje da je izraelska vojska jedna od najjačih u regionu, ali na svetskoj rang-listi mogla bi da zauzme mesto posle Ukrajine, dok bi američka armija mogla da bude na visokom četvrtom mestu, zato što su „na tehničkom planu superiorniji od svih drugih vojski“. Imaju najnovije oružje, podmornice, avijaciju i, uopšte, sve rodove vojske, objašnjava ekspert.
Glazunov konstatuje da u ovoj rejting-listi najjačih armija Amerikanci po prvi put nisu pogrešili jer su ruske Oružane snage stavili na prvo mesto.
„A inače nas uvek potcenjuju“, dodao je on.
Na pitanje kako objašnjava to što je američka vojska zauzela drugo mesto rang-liste najjačih armija u svetu iako ima ogroman vojni budžet, koji se ne može porediti ni sa jednim drugim vojnim budžetom na svetu, Glazunov kaže da je to zato jer Amerikanci ne troše racionalno novac.
„Oni zaostaju za nama jer ne troše novac tamo gde treba. Pogledajte samo sisteme protivvazdušne odbrane koje imaju, kao na primer ‘patriote’. To je objekatni sistem. Šta znači objektni? Štiti samo objekte, dok ruski sistem S-400 štiti čitava područja. Dakle, šta je bolje - naš S-400, koji je u stanju da zaštiti područja ili njihov ‘patriot’, koji štiti od projektila i aviona samo jedan objekat. Isto važi i za ostalo oružje. Mi jedini imamo sistem ‘solncepek’, koji sada koristimo u Ukrajini. Imamo ‘armatu’ u našem arsenalu, kao i novi tenk T-90M ‘proriv’, koji se generalno smatra najboljim tenkom na svetu. Odnosno, mi smo bolji po naučno-tehnološkom napretku, a naši naučnici su vojno superiorniji od američkih. U određenim vrstama naoružanja smo ispred“, kaže Glazunov.
Pentagon troši više para nego nekoliko najvećih armija zajedno. Prema nekim izvorima više nego sedam, a prema nekim više nego devet najvećih armija zajedno.
Američki vojni budžet u 2024. godini je rekordnih 886,3 milijarde dolara, dok se ruski procenjuje na oko 121 milijardu dolara, napominje Glazunov.
On podseća da Rusija na vojne rashode izdvaja manje i od Kine, koja na odbranu troši oko 231 milijardu dolara.
Govoreći o perspektivama i izazovima ruske vojske u narednim godinama Glazunov kaže da je jedan od prioriteta „prenaoružavanje“, zatim razvijanje modernije regulative za borbena dejstva i strategiju i, treće, ispunjavanje zadataka sa kojima se Rusija suočava u Ukrajini.
Glazunov ocenjuje da su mirovni pregovori sa Kijevom nemogući, sve dok je na vlasti Vladimir Zelenski, koga naziva „predsednikom rata“ i prognozira da će se sukob u Ukrajini nastaviti.
„Uostalom, rat označava naučno-tehnološki napredak. Stvoriće se nove vrste oružja, još sofisticiranije. To jest, sada se stvaraju nove vrste oružja, kakve svet do sada nije video. Ratovi. 21. veka će biti drugačiji i sve će biti drugačije, aći će i gubici biti masovniji“, zaključio je ekspert.