Vašington i Brisel žele da nametnu svoju „realnost“ – da je lažna država Kosovo zapravo država – i bilo kakva ideja Srbije zadire u taj lažni suverenitet za njih je neprihvatljiva, objašnjava pukovnik u penziji, prof. dr Ilija Kajtez razloge zbog kojih se SAD i EU snažno protive predloženom zakonu o pravosudnoj nadležnosti Srbije na KiM.
Nakon što je srpska vlada 28. oktobra usvojila nacrte zakona o proglašenju AP KiM za područje posebne socijalne zaštite i Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na teritoriji AP KiM, oglasili su se prvo Brisel, a potom i Vašington. Oba centra moći smatraju da Beograd ovim aktima krši obaveze koje proističu iz dijaloga Beograda i Prištine.
To što Zapad reaguje – dobar znak
Prema Kajtezovim rečima, nacrti zakona su iznuđeni potezi Beograda. Nas je na to naterala muka, jer na KiM je na delu lov na Srbe, kaže on.
„Kada bi se oni pridržavali pravila i procesa pregovaranja, mi za tim ne bismo potezali. Mi tražimo samo elementarna prava za Srbe, međutim, ako imate etnički i verski motivisane napade, maltene jednom nedeljno i da pri tome niko nije odgovarao, mi moramo preduzeti mere. Mi sada na ovaj način pokazujemo da oni koji vrše teror i zločine, oni koji ne poštuju čak ni takozvana kosovska pravila i pravdu koja je vrlo rastegljiva, moraju da imaju u vidu da će doći pod udar suda“, naglašava Kajtez.
Zakonom o pravosudnoj nadležnosti država Srbija poručuje da oni koji vrše zločine nad nezaštićenim Srbima, kao i oni koji te zločine naređuju, treba da vode računa da će u jednom trenutku odgovarati za svoje zločine, dodaje on.
Kajtez smatra da Srbija neće podleći pritiscima i neće povući predloge zakona, pozivajući se na reči predsednika Vučića da su nacrti razmatrani dugo, da se merila svaka reč.
„U suštini, to što oni reaguju, to je dobar znak da je ta mera prava i da pogađa tamo gde je cilj“, ocenjuje Kajtez.
Zakoni Kurtiju kvare posao
Svaka povika na Beograd iz Brisela i Vašingtona uvek je usmerena u jednom pravcu – da Srbija ne radi ništa, da bi Aljbin Kurti, u sadejstvu sa svojim zapadnim mentorima doveo do toga da se Srbi isele da Kosova i Metohije, objašnjava dr Stevica Deđanski, predsednik Centra za međunarodnu saradnju.
„Ono što će ljude da iseli je nesigurnost. Nesigurnost da će biti nevin, a uhapšen, da će biti prebijen, a da počinilac neće biti kažnjen, da neće imati novca da kupi hleb i mleko. Srbija onda donosi dva zakona koji donekle anuliraju tu nesigurnost i pokazuje da će posebno brinuti o KiM, kao i da će oni koji vrše zločine biti procesuirani. Da li to neko trenutno uvažava ili ne, manje je važno, jer pravda ume da bude spora ali je dostižna. I to onda kvari posao Kurtiju i njegovim mentorima“, kaže on.
Dva zakona onemogućavaju nesigurnost, dok je i Kurtiju i Zapadu u interesu da Srbi pobegnu sa Kosova i Metohije. Najbolje bi bilo da nateraju Srbe odu sami, a u tome bi uspeli ako srpska država ne bi ništa radila. Zato i protivljenje zakonima, dodaje Deđanski.
Kad god na Zapadu smisle novi potez, Srbija mora da smisli novi odgovor, jer je za Beograd najvažniji opstanak Srba u južnoj pokrajini; zato će biti još mnogo sličnih reakcija sa Zapada, predviđa naš sagovornik.
Pogledajte i: