Diskusije na tu temu, kako kaže dr Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka, deo su paketa ne previše pametno osmišljenog koji neprestano slušamo. Tako se stvara smutnja i nameće priča da je Srbija tobože na putu ka EU i da zato ne treba da sarađuje s BRIKS-om.
„Ali nismo mi krivi što EU ima indopacifičku strategiju jer joj je valjda Indopacifik blizu, a nema je prema BRIKS-u. Nismo krivi što u Briselu vide svet u nekom iskrivljenom ogledalu, nemaju realnu predstavu ni o sebi, ni o svom propadanju. Za nas je teško shvatljivo šta oni rade sa sobom, svojim društvima i ekonomiji. Imaju i za nas rešenja a ona podrazumevaju da treba da budemo slepi sledbenici obećanja koje se neće ispuniti. A ne treba ni da bude ispunjeno ako ćemo kao poslednji jadnici da budemo primljeni u EU kad se ona smiluje“, kaže Mitrovićeva uz podsećanje da iz Brisela uz to traže od Srbije da se zarad evropskog puta odrekne dela svoje teritorije – Kosova i Metohije.
Šta BRIKS može da ponudi Srbiji
Mnoge od tih država, ističe ona, bile su agresori na našu zemlju, priznale tzv. Kosovo, podrivaju naš suverenitet, a s druge strane imamo integraciju BRIKS koja nudi toliko dobrih stvari a predvode je države sa ogromnim kapacitetima.
Po njenom mišljenju, za Srbiju bi bilo pametno da koristi sve te mogućnosti što ne znači da zalupi vrata za saradnju s bilo kojom drugom državom.
Urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija ukazuje da i u EU već postoje dve zemlje koje su, kako kaže, neformalni BRIKS unutar EU:
„Slovačka i Mađarska kad bi ih izvadili iz EU i primili u BRIKS ne bi morale ni u čemu da se promene, ostale bi sa istim odnosom u geopolitičkim relacijama i vrednosnim sistemima.“
Što se tiče Srbije, Bilbija je uveren da njena istorija ima konvergenciju sa ruskom i da je za Srbe važno pre svega da Rusija bude velika sila i zemlja na svom, ruskom istorijskom putu.
„U tom slučaju mi sa Rusijom ne moramo da imamo ni zaštitničke odnose niti čak Ugovor o slobodnoj trgovini ali ćemo imati veliku korist od toga što je Rusija takva jer će ona da uravnoteži poražene snage u Drugom svetskom ratu, uspostaviće s Amerikancima balans na svetskoj sceni i svrnuće rogove američkoj hegeominiji. A nama će da skinu sa vrata ovakvu EU, jer idući evropskim putem mi idemo u njihov kavez sa pozlaćenim šipkama. Sa Rusijom treba da imamo odnose približne onima kakve imaju Izrael i SAD. Ali ni EU neće moći da ostane ovakva kakva je i pitanje je da li će uopšte da opstane ili će ići ka savezu država nacija, a onda prelazi na principe na kojima počiva BRIKS“, predviđa naš sagovornik.
Opasnost broj 1 za SAD
Komentarišući nedavno održani samit BRIKS-a u Kazanju, Mitrovićeva napominje da se, suprotno zapadnim predviđanjima propasti ovog skupa koji je trebalo da pokaže nikad dokazanu izolovanost Rusije, ispostavilo da je to bio jedan od najvećih događaja ove godine.
Istovremeno, u Kazanju su potvrđeni osnovni principi zbog kojih je BRIKS i osnovan, vrednosti zbog kojih su se udružile neke od najvažnijih zemalja sveta, a koje se baziraju na UN kao krovnoj organizaciji i na međunarodnom pravu koje svakoj državi daje jednake mogućnosti na ekonomski, politički, kulturni i svaki drugi razvitak, na korišćenje vlastitih resursa i suvereno upravljanje svojom državom i resursima.
Nasuprot američkoj hegemoniji koja je ustrojila čitav svet tako da iz njega isisava što više bogatstva, došlo je do talasa osvešćivanja koje su predvodile Kina i Rusija –ova prva kao jedna od najvećih ekonomskih i finansijskih sila, a druga, kako kaže naša sagovornica, koja je ustala kao feniks i koju je uzdigao duh ruskog naroda, kreativan, snažan i ukorenjen u pravoslavlju.
BRIKS, objašnjava profesorka, postavlja cilj da sve zemlje, uključujući se u multipolarni svet, mogu da ostvare svoja prava, a Rusija i Kina imaju magnetsku moć za globalni Jug i rastuće ekonomije nudeći im da učestvuju u stvaranju ovog novog poretka.
Stvari se razvijaju kako se ne sviđa Zapadu, a Amerikanci shvataju da je Briks za njih opasnost broj 1, konstatuje Bilbija.
Ekonomski mehanizmi BRIKS-a
On odbacuje i tezu da koncept BRIKS-a nije jasan a da dok je tako ni Srbija ne treba da učestvuje u njemu, ukazujući da je ta organizacija već počela formiranje više platformi za saradnju: pojaviće se berza žita i berza metala a kineski predsednik Si Đinping poručio je da BRIKS treba da igra jednu od glavnih uloga ne samo u svetskoj ekonomiji i razvoju, već i u bezbednosti.
Mitrovićeva podseća da članice BRIKS već primenjuju mehanizme prekogranične bilateralne trgovine u nacionalnim valutama, što je privlačno i mnogim drugim zemljama, a da centralne banke članica ovog bloka već nekoliko godina ozbiljno sarađuju i izgrađuju mehanizme međubankarskih plaćanja sa izbegavanjem zapadnih banaka kao posrednika.
Takođe BRIKS daje kratkoročna sredstva za finansiranje deficita platnog bilansa kako bi sprečio velike neravnoteže platnog bilansa zemalja članica, nova Razvojna banka finansira velike projekte, a postoji i sada već isproban sistem registrovanja prekograničnih plaćanja zaobilaženjem zapadnog sistema SVIFT, nabraja Mitrovićeva.
Dodaje da se radi i na osnivanju agencije za osiguranje trgovovačkih i drugih poslova među članicama, dok kad je reč o zajedničkoj valuti ona bi za početak bila kripto valuta s delimično zlatnom i robnom pokriću a zaštićena svima dostupnom i bezbednom blokčejn tehnologijom.
Zbog svega ovoga, zaključuje Bilbija, veliko je interesovanje za BRIKS koji će, kako je rečeno u Kazanju, pored devet članica i desete perpektivne – Saudijske Arabije, imati 13 partnera dok je u redu za čekanje još dvadesetak zemalja.