Visoki predstavnik EU Žozep Borelj rekao je na konferenciji za novinare u Briselu da su proteklih pet godina obeležili izazovi bez presedana i istakao da je članstvo u EU sada, više nego ikad, postalo strateški izbor.
On je rekao da EU predlaže u Paketu proširenja detaljnu procenu stanja u zemljama koje teže da postanu članice Evropske unije i istakao da je procena zasnovana na pojedinačnim naporima zemalja, na osnovu zasluga, pri čemu je u osnovi vladavina prava.
Borelj je, govoreći o Paketu proširenja za 2024. godinu, rekao da, kada je reč o Beogradu i Prištini, tempo proširenja i napredak u dijalogu koji se vodi uz posredovanje EU ka normalizaciji odnosa "moraju da idu ruku pod ruku".
"Ne možete raditi jednu stvar, a da ne radite drugu. Napredak ka Evropskoj uniji i rešenje za dijalog su međusobno zavisni i interaktivni. Oni zahtevaju trud, ali na kraju, naporan rad se isplati ljudima", naveo je.
On je izrazio nadu da će Ohridski sporazum biti sproveden, "označavajući put ka normalizaciji i članstvu u Evropskoj uniji".
Borelj je dodao da je, u okviru dijaloga, pored postizanja sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog implementacionog aneksa prošle godine rešeno pitanje registarskih tablica, da su ukinuti ulazno-izlazni dokumenti, odnosno da je omogućeno "građanima Srbije i Kosova" da slobodno putuju s jedne na drugu stranu, kao i da je "stavljena tačka na 20 godina neregulisanog korišćenja energije" na severu KiM.
Paket proširenja za 2024. godinu sastoji se od saopštenja Komisije i izveštaja za deset kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, među kojima je i izveštaj za Srbiju.
Osim Srbije, Paket proširenja obuhvata izveštaje za Albaniju, BiH, Gruziju, tzv. Kosovo, Moldaviju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Tursku i Ukrajinu.
Paket proširenja je skup izveštaja koje Komisija usvaja svake godine, u kojem se sumiraju ključna dešavanja u politici proširenja EU.
Izveštaj pokazuje postignut napredak i izazove sa kojima se suočavaju partneri na putu ka pristupanju EU, i ukazuje na reforme koje treba da se sprovedu.
Na osnovu tih izveštaja kandidati za članstvo u EU i potencijalni kandidati dobijaju smernice i preporuke o svojim reformskim prioritetima.
U izveštaju za Srbiju, Komisija je navela da je Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, tehnički spreman za otvaranje i istakla da će ukupni tempo pregovora nastaviti da zavisi od reformi vladavine prava i normalizacije odnosa Beograda i Prištine, a bavi se i usklađivanjem sa zajedničkom spoljnom politikom EU i drugim temama.