Ona je rekla da je situacija na severu krhka, napredak spor i ocenila kao opasne najave otvaranja mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici.
Prema njenim rečima, akcije prištinskih vlasti na severu i 16. oktobra u Srbici umanjile su mogućnost manjinskih zajednica, pre svih Srba, da dobiju pristup osnovnim potrebama, uključujući zdravstvo i školstvo.
Ona je upozorila na opasnost koju predstavljaju akcije takozvane kosovske policije o kojima se vodi istraga zbog preterane upotrebe sile.
"Upravo sam saznala da je generalni inspektor predložio suspenziju dvojice policajaca zbog hapšenja dve osobe na severu", rekla je Zijade.
Ona je rekla da je tokom poslednje posete AP Kosovu i Metohiji razgovarala sa organizacijama civilnog društva i da su stanovnici izrazili veliku zabrinutost zbog jednostranih radnji koje utiču na njihova osnovna ljudska prava.
"Zatvaranje poslovnica „Pošta Srbije“ i drugih institucija je ograničen pristup. Zabrana upotrebe dinara i ukidanje poslovnica „Poštanske štedionice“ samo je pogoršalo situaciju. Vlasti u Prištini možda žele da izvrše kontrolu nad obrazovnim i zdravstvenim ustanovama Srba. Priča o otvaranju mosta i sve veća hapšenja kosovskih Srba doveli su do porasta građanskog aktivizma na severu, posebno među ženama i studentima. Zabrinuti smo zbog hapšenja i zabrane okupljanja", rekla je Zijade.
Ona je dodala i da je trenutno u toku istraga o prekomernoj sili policije prilikom hapšenja i u pritvoru. Objavljivanje rezultata istrage moglo bi da povrati poverenje u institucije. Unapređivanje ljudskih prava je srž naše misije zbog dešavanja i od ključnog je značaja za očuvanje imovinskih prava i očuvanja jezika svih zajednica", rekla je Zijade.
Podsetila je da su se glavni pregovarači sastali u Briselu prošle nedelje i pozdravila osnivanje radne grupe za olakšavanje ulaska robe.
"Prošlo je godinu dana od incidenta u Banjskoj i pozivam na privođenje pravdi počinioca", rekla je ona.
Dodala je da se uspeh može postići samo kroz otvoren pristup.
"Od ključnog je značaja da se uska grla brzo reše", rekla je Zijade.
Gervala Švarc: Izveštaj Unmika je nepouzdan, neprecizan i izuzetno prosrpski intoniran
Ministarka spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija Donika Gervala Švarc je najpre protestovala zbog korišćenja naziva Kosovo i Metohija, tvrdeći potom da je svim kosovskim stanovnicima omogućen pristup zdravstvu i školstvu.
Gervala Švarc je, takođe, navela da su preuzimanjem institucija "kosovske vlasti oslobodile stanovnike", negirajući da postoji i jedan primer diskriminacije bilo koga na KiM.
„Nastavićemo da štitimo svoje stanovnike i da im pružamo sve potrebne usluge.“, rekla je prištinska ministarka.
Optužila je vlasti u Beogradu da žele da unište kosovske instutucije "čak i oružjem".
Srbija je, odmah posle Rusije, najveća opasnost za mir u Evropi. Mi smo u opasnosti, rekla je Donika Gervala Švarc.
Gervala, takođe, tvrdi da KiM ima najveći mogući nivo zaštite manjinskih prava u Evropi, uz garantovana mesta u parlamentu.
Izveštaj Unmika je nepouzdan, neprecizan i izuzetno prosrpski intoniran, rekla je prištinska ministarka, savetujući ambasadore članica Saveta da se, umesto njega, koriste nekim od brojnih drugih izveštaja.
Žbogar: Jednostrane akcije na KiM uništavaju poverenje i dovode do eskalacije
Ambasador Slovenije pri Ujedinjenim nacijama Samuel Žbogar izjavio je da jednostrane i iznenadne akcije u AP KiM uništavaju poverenje i dovode do eskalacije tenzija.
''Toga je bilo u prethodnom periodu. One ne pomažu i treba ih izbegavati'', rekao je Žbogar na sednici SB UN na kojoj se razmatra šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a.
Istakao da je Slovenija zabrinuta navodima koje je iznela šefica Unmika Karolin Zijade i dodao da njegova zemlja traži uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO) i naveo da je potrebna snažnija posvećenost lidera Beograda i Prištine Briselskom sporazumu iz 2013, kao i dogovora iz Ohrida, osudivši zapaljivu retoriku i neoprezne poteze.
''Staza ka miroljubivom suživotu nije ispunjena kratkotrajnim pobedama, potrebna je posvećenost i kompromis. Što pre strane to budu prepoznale, biće napretka i stabilnosti'', rekao je Žbogar.
Velika Britanija za preispitivanje uloge Unmika
Velika Britanija pozvala je obe strane da pokažu hrabrost u ispunjavanju prethodno postignutih sporazuma, pre svega u uspostavljanju Zajednice srpskih opština i privođenju pravdi odgovornih za događaje iz Banjske prošle godine.
Velika Britanija je pozvala da se redefiniše uloga Unmika, navodeći da je 16 godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova situacija na terenu neprepoznatljiva.
Predstavnik Francuske pri Ujedinjenim nacijama izjavio je da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine ključ evropske stabilnosti.
On je na sednici Saveta bezbednosti UN osudio uzastopne jednostrane akcije prištinskih vlasti na severu koje su uznemirile lokalno stanovništvo.
On je jednostrane akcije Prištine ocenio kao nepotrebne i osudio uzastopne akcije privremenih prištinskih institucija na severu koje su uznemirile lokalno stanovništvo.
Pozdravio je otvaranje prelaza između AP KiM i centralne Srbije, kao i odluku srpskih vlasti krajem prošle godine o sprovođenju dela Briselskog sporazuma.
Naglasio je da je neophodno uspostaviti demokratsku zastupljenost manjina u AP KiM, istakavši značaj poštovanja ljudskih prava i pomirenja.
"Napredak je ohrabrujuć, ali nije dovoljan", ukazao je, ističući da je ključno da obe strane pokažu napredak u dijalogu.
Rekao je i da Francuska nastavlja da pozdravlja napore u cilju uspostavljanja vladavine prava i da podržava Euleksi Kfor, kao i dijalog uz posredovanje EU.
Prema njegovim rečima, Francuska smatra da mandat Unmika treba da se nastavi dok god to bude potrebno.
Predstavnik Velike Britanije pri Ujedinjenim nacijama pozvao je i Beograd i Prištinu da pokažu hrabrost u ispunjavanju prethodno postignutih sporazuma, pre svega sporazum o uspostavljanju Zajednice srpskih opština.
On je pozvao obe strane da ostave po strani unilateralne akcije koje mogu da ugroze bezbednost.
Velika Britanija pozvala je i na preispitivanje uloge Unmika, navodeći da je 16 godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti takozvanog Kosova situacija na terenu neprepoznatljiva.
Na preispitivanje uloge Unmika pozvao je predstavnik Japana u UN.
Predstavnik Alžira je izrazio zabrinutost zbog jednostranih poteza Prištine, napominjući da to doprinosi porastu tenzija u AP KiM i da se odnosi između Beograda i Prištine sve više pogoršavaju.
Pozvao je na uzdržavanje od bilo kakvih jednostranih poteza koji bi mogli da izazovu eskalaciju situacije i na korake ka normalizaciji, uz primenu diplomatije.
Takođe je pozvao na adekvatnu zastupljenost Srba i drugih manjina u prištinskim institucijama i istakao da Srbi treba da imaju ključne pozicije u institucijama kao što su pravosuđe i tužilaštvo.
Predstavnik Alžira je podržao rad Unmika.
Sednicu Saveta bezbednosti UN sazvala je Švajcarska, koja ovog meseca predsedava tim telom.
Srbiju je na sednici predstavljao ministar spoljnih poslova Marko Đurić.
Od usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, 10. juna 1999. godine, Savet bezbednosti je do 2018. o Kosovu i Metohiji raspravljao četiri puta godišnje, od 2019. tri puta, a od 2020. te sednice se održavaju dva puta godišnje - u aprilu i oktobru.
Poslednja sednica na kojoj se raspravljalo o šestomesečnom izveštaju održana je 22. aprila i na njoj je Srbiju predstavljao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Pogledajte i: