Iako se ne može tačno znati koja je bila namera zapadnih diverzanata koji su pokušali da pređu rusku granicu u Brjanskoj oblasti, jasno je da su morali imati cilj i razrađen plan, a da su pripreme bile dugoročne uz odabir specijalno obučenih kadrova, kaže Milašinović, nekadašnji dekan Fakulteta bezbednosti i osnivač Evroazijskog bezbednosnog foruma.
Pripadnici Federalne službe bezbednosti Rusije, jedinice Oružanih snaga i Nacionalne garde Rusije sprečili su diverzantsko-izviđačku grupu da 27. oktobra pređe rusku granicu u Brjanskoj oblasti, a ustanovilo se da neki od plaćenika dolaze iz Amerike, Kanade i Poljske. Amerikanac je na sebi imao simbole elitnog 75. Rendžerskog puka – Specijalnih snaga padobranskog izviđačkog puka kopnenih snaga američke vojske.
Milašinović upad diverzantske grupe naziva zapadnom zabludom. Iako se trenutno u više od 700 američkih baza širom sveta vojnici obučavaju za različite vrste napada, Zapad mora da shvati sa kakvim neprijateljom je u obračunu, te da je vreme kada su bez pardona „zavodili red“ po svetu – prošao.
Naoružanje poginulih stranih plaćenika u Brjanskoj oblasti
© Printskrin / video FSB
Nije isto - strateška saradnja i plaćene ubice
Poređenje ruskog dogovora sa Severnom Korejom o međusobnoj vojnoj saradnji i slanju vojnika jedne zemlje u drugu nikako se ne može porediti sa zapadnim slanjem najamnika na teritoriju druge zemlje sa kojom i nisu zvanično u ratu.
Strateška saradnja između dve zemlje, u ovom slučaju Rusije i Severne Koreje, najnormalnija je stvar. U njihovom bilateralnom odnosu postoji i vojna saradnja, koja proizlazi iz ekonomske i političke saradnje. Dakle, to je podignuti nivo saradnje koji obuhvata i vojni sektor, rekao je Milašinović za Sputnjik.
Ovakva vrsta saradnje, kaže on, dozvoljena je po svim međunarodnim uzusima, od Povelje UN kao izvora međunarodnog prava, pa sve do zakona koji opisuju legitiman bilateralni odnos. Sa druge strane, nije tajna da su u Kurskoj oblasti prisutni američki, poljski, litvanski, letonski, estonski plaćenici. Zapad se ovde, ističe naš sagovornik, koristi parolom „meni je sve dozvoljeno“, dok druga strana, po njima, nema pravo ni da se brani.
Ti proksi ratovi su mešavina svega i svačega, od subverzivne propagande, državnog terorizma, ubistava, atentata, akcija poput razaranja Severnog toka… To sve izvode službe specijalne namene, kojima opet rukovode vojne i civilne obaveštajne službe, među kojima se, uglavnom, najviše pita krovna obaveštajna služba – Centralna obaveštajna agencija. Ona ima primarno mesto u obaveštajnom sistemu NATO zemalja.
Federalna služba bezbednosti Rusije
© Sputnik / Dmitry Makeev
Poenta upada u Rusiju
Milašinović veruje da su nalogodavci diverzantske grupe planirali da postignu slični teroristički napad kao što je bio u Krokus koncertnoj dvorani, s tom razlikom što im je ključni cilj najverovatnije bio vojnog karaktera.
Ovo je bila diverzantska grupa, a diverzija se, ilustracije radi, desila na Severnom toku. Njihov cilj je bio, dakle, da nanesu neku štetu, da dokažu da je Rusija bezbednosno ranjiva, da naprave štetu na objektima kritične infrastrukture. Ne bi oni išli na Kremlj, ali bi išli na atomske centrale, vodovod, na varijantu trovanja vode ili hrane, pravili bi biološke i hemijske diverzije…
Profesor Milašinović objašnjava da ovakve akcije nisu novost ni u mirnodopskim uslovima, a kamoli u ratu. Ovakve jedinice mogu da izvedu sve što je poznato u arsenalu specijalnog rata podjednako u uslovima „pasivnog“ i u uslovima „aktivnog“ rata, a bez obzira što nisu zvanično zaraćeni, ovo jeste rat Rusije i kolektivnog Zapada, što obe strane vrlo dobro znaju.
Ovo je samo realizacija davno donesenih planova i nečega što nije usamljen slučaj, već jedan od niza slučajeva. Ovo je samo bio pokušaj strategije niskog intenziteta koja ide paralelno sa glavnim oružanim sukobom, zaključuje Milašinović.
Pogledajte i: