Tako ukratko izgleda poslednja procena analitičara kuće „Kofejs“, vodećeg društva za osiguranje trgovinskih kredita i upravljanja rizikom.
Kako napominju, polako se gube pozitivni uticaji inflacije na udele deficita u bruto domaćim proizvodima i odnose duga. Usporavaju prihodi od mnogih poreza, a ubrzavaju se izdaci. Pre svega za socijalnu zaštitu, prenosi „Forbs“.
„Dok socijalni i politički rizici ostaju izuzetno visoki, što je potvrđeno ažuriranjem našeg pokazatelja u ovom kvartalu, glavni rizik za našu osnovnu prognozu sada leži u sposobnosti vlada da sprovedu urednu fiskalnu konsolidaciju“, napominje se u poslednjem izveštaju. „Iako postoje razlozi za nadu da su lekcije iz prošlosti naučene i da se može izbeći još jedna kriza suverenog duga, nažalost, postoje svi razlozi da verujemo da se istorija ne samo ubrzava, već ima tendenciju i da se ponavlja“.
Analitičari „Kofejsa“ su uvereni da sviće nova era – era fiskalne konsolidacije. Očekuju povratak ka strožim ili manje popustljivim finansijskim uslovima uprkos monetarnom olakšanju.
„Ovo je već prisutno u Evropi i u mnogim ekonomijama u razvoju, čije su javne finansije iscrpljene nizom kriza u poslednjih pet godina“, dodaje se u analizi. „U SAD, s druge strane, ovo pitanje je potpuno odsutno iz debate. Sposobnost tržišta da apsorbuje američke državne obveznice utišava nekoliko signala upozorenja koji se povremeno pojavljuju na tu temu“.
Nemačka i dalje trpi teške posledice
U ovakvim okolnostima, kompanija „Kofejs“ je prilagodila svoje procene poslovnog rizika u slučaju pet zemalja i 17 privrednih sektora. Prema njihovom privrednom scenariju, tokom 2025. godine doći će do stabilizacije svetskog privrednog rasta. Ipak, na nivou koji je niži od potencijalnog.
Nakon obećavajućeg početka 2024. godine, industrijski sektor zemalja evrozone ponovo posustaje. Prognoza za navedene zemlje ne predviđa naročito dinamičan rast, o čemu svedoči i pad indeksa menadžera nabavke.
„Nemačka, kao vodeće industrijsko čvorište Evrope, i dalje trpi teške posledice, pri čemu je proizvodni bilans za 12 odsto niži u poređenju s vremenom od pre pandemije“, navodi se u saopštenju ove kompanije. „Sektor pružanja usluga, koji je bio pokretač privrednog oporavka, takođe usporava. Privatna potrošnja je i dalje sputana trajno visokim nivoom štednje kao i manjkom sigurnosti u političkom okruženju obeleženom neizvesnošću“.
Nakon rekordno visokih vrednosti marži zabeleženih u svim zemljama evrozone tokom prve polovine 2023. godine, vrednosti marži su u Nemačkoj i Holandiji opale za gotovo dva procentna poena. U slučaju Španije i Italije pad vrednosti marži je duplo veći. Sve to se odrazilo i na kompanije, o čemu svedoči i porast broja onih koje su tokom poslednjih meseci postale nesolventne.
Pogledajte i: