Hrvati su još 2011. doneli zakon o ništavnosti svih vojnih i civilnih odluka sudova od SFRJ, preko SRJ, pa do današnje Srbije koje na bilo koji način tretiraju njihovu vojsku i policiju, objašnjava za Sputnjik Savo Štrbac, nekadašnji sudija i predsednik Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“.
On ističe da nije ni bilo realno očekivati da će Hrvatska osuditi ili drugom sudu izručiti svoje ratne veterane. Takođe je istakao da treba praviti razliku između građanskih i krivičnih parnica, koje se vode povodom slučaja ubistva na Petrovačkoj cesti.
Pravda za nevine civile
Hrvatski sud je odbio slučaj porodice Rajić, gde roditelji zahtevaju pravdu i traže odgovore za ubistvo njihove dece – dečaka od osam i devojčice od jedanaest godina koje je hrvatska vojska ubila na Petrovačkoj cesti avgusta 1995. godine.
Hrvatska vojska, zajedno sa Petim muslimanskim korpusom Armije RBiH i NATO avijacijom 4. avgusta 1995. godine započela je zločinačku agresiju „Oluja”, na prostoru Kninske krajine, kada je sa svojih ognjišta, kuća, stanova, proterano četvrt miliona srpskih civila. Hrvatski ratni avion nadleteo je iznad izbegličke kolone i iako su piloti jasno mogli da vide da se radi o civilima, a ne o vojsci, ispalili su nekoliko projektila direktno na njih. Među ubijenima je bilo dece, mladih, starih, a mnoga deca su i ranjena.
Paralelno sa slučajem porodice Rajić, početkom avgusta je veće odeljenja za ratne zločine u Beogradu donelo odluku da se pilotima koji su bombardovali civile u povlačenju, sudi u odsustvu. Ova odluka je morala biti donesena jer Hrvatska ne samo da neće da izruči svoje pilote, već ne priznaje ni optužnicu za njih. Jasno su stavili do znanja srpskom pravosuđu da na tom predmetu neće sarađivati uopšte.
Slučaj porodice Rajić građanski sud je odbio, a radilo se o tužbenom zahtevu jedne porodice kojoj su na Petrovačkoj cesti ubili dvoje dece. Oni su tražili naknadu štete i zagrebački sud koji je vodio tu parnicu, odbio je njihov zahtev. Sa druge strane, beogradski sud po optužnici našeg tužilaštva za ratne zločine vodi krivični postupak protiv četvorice hrvatskih oficira pilota, po komandnoj odgovornosti, rekao je Štrbac za Sputnjik.
Hrvatska, tradicionalno, ne sarađuje
Nije bilo za očekivati da će Hrvati izručiti svog branitelja bilo kome, a kamoli Srbiji. Oni čak neće ni da preuzmu na sebe suđenje svojim braniteljima, što se, objašnjava naš sagovornik, videlo na primeru molbe iz Sarajeva.
Sarajevo im je, upravo zbog Petrovačke ceste i zločinačke agresije „Bljesak“ u kojoj je hrvatska vojska granatirala i bombardovala područja Republike Srpske, ubijajući topovima ljude preko Save, uputila sudsku molbu. Kao što su i u zločinačkoj akciji „Oluja“ njihovi avioni zalazili duboko na teritoriju BiH i RS, to su isto radili i ovde.
Sarajevo je hrvatskom sudstvu dostavilo pre dve godine molbu da oni preuzmu predmete vezane za ove zločine i nastave postupak protiv svojih komandanata i odgovornih lica za sve šta je učinjeno Srbima i u tim kolonama i na drugim mestima u Srpskoj. Hrvati su tada na sednici Vlade doneli političku odluku da tu molbu vrate nazad u Sarajevo, ističući da su se njihovi komandanti držali Ženevske konvencije. Ukoliko bi preuzeli takve postupke, naveli su Hrvati, pa makar ih i oslobodili ili obustavili istragu, samim tim bi doveli u sumnju njihov kredibilitet, objasnio je Štrbac koji sarađuje sa advokatskom kancelarijom koja vodi slučaj porodice Rajić.
Jasno je, kaže naš sagovornik, da će Hrvati sve preduzeti da ne dođe ni do kakvog suđenja njihovim vojnicima, kao i da će učiniti sve da nijednog svog vojnika ne izruče drugoj državi, pogotovo Srbiji.
Nema valjanih razloga za odbijanje tužbe
Štrbac navodi da je hrvatski sud dao dva obrazloženja za odbijanje tužbe porodice Rajić, ali da nijedno „ne pije vodu“. Prvi razlog je taj što se radi o ratnoj šteti, a po njihovim zakonima država ne odgovara za ratnu štetu u koju spada sve što je nastalo na području i u vreme izvođenja borbenih dejstava između njihove i neprijateljske vojske. Sud, ipak, nije uspeo da obrazloži kakvo je to tačno borbeno dejstvo između hrvatskog MIG-a i dečaka od osam godina.
Oni ne daju nikakva objašnjenja sem što citiraju zakonske odredbe nakon čega izvode zaključak, iako ne znam na osnovu čega.
Baka u crnini hekla dok se kolona srpskih civila povlači pred napadima hrvatske vojske, armije RBiH i NATO snaga
© Foto : Printscreen/Youtube/RTS
Drugi osnov za odbijanje bila je zastarelost, a zastarelost potraživanja po hrvatskim zakonima, objašnjava Štrbac, nastaje za 3 do 5 godina od nastanka štete i od saznanja ko je počinilac. Ipak, ovo ne važi ukoliko je šteta počinjena krivičnim delom, jer tada rok zastarelosti traje koliko i rok za krivično gonjenje. Budući da nema roka zastarevanja za ratne zločine, onda, jasan je naš sagovornik, nema ni roka zastarevanja za naknadu štete.
Sada nema stajanja
Štrbac se nada da će konačno krenuti i suđenje počiniocima u Srbiji, budući da je početkom avgusta doneseno konačno rešenje da se sudi u njihovom odsustvu. On očekuje da će apelacioni sud potvrditi odluku prvostepenog suda odeljenja za ratne zločine, te da bi uskoro i konačno trebalo da počne suđenje hrvatskim pilotima u Beogradu. Nema poente, kaže on, ljutiti se na sud u Zagrebu, kada ni naš sopstveni sud ne ulaže potrebne napore da se pravda zadovolji.
Kada je reč o slučaju porodice Rajić, Štrbac kaže da će se, ukoliko treba, ići i pred Evropski sud za ljudska prava.
Kada je donesena već presuda u slučaju porodice Rajić, ona je prvostepena i nepravosnažna. Dalji korak je žalba. I očekivali smo da će tužba biti odbijena. Sada će o žalbi odlučivati županijski sud. Ako i županijski sud potvrdi ovu prvostepenu presudu, onda se ide na vrhovni sud i traži se revizija. Ako se odbije i revizija, mora se ići tužbom pred ustavni sud. Kad se odbije i ustavna tužba, onda se ide do kraja. Naravno da ćemo ići dalje jer više nema izbora, sada ne smemo stati. Moramo ići dalje, sve do Strazbura ako bude trebalo, odlučan je Savo Štrbac.
Pogledajte i: