Sveta Petka rođena je krajem desetog veka u Vizantiji, u gradu Epivatu u imućnoj i veoma pobožnoj porodici.
Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, a koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski.
Nakon smrti roditelja, podelila je sirotinji sve što je imala i zamonašila se u Crkvi Svete Sofije u Carigradu, gde je dobila ime Paraskeva.
Prema predanju, mnoge godine provela je u pustinji, postu i molitvi i usamljeničkom životu.
Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu.
Sveta Petka je zato na ikonama predstavljena u monaškoj odeći sa krstom u ruci.
Prenošenje moštiju
Njene čudotvorne mošti tokom vremena prenošene su mnogo puta.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen je 1238. godine, prema mišljenju jednih oteo, a drugih preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.
Kada su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.
Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti Svete Paraskeve 1521. godine u Carigrad.
Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu, koji ih je preneo u Jaši i položio u Crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
Pogledajte i: