Zaista je teško naći argumentovanu zamerku za spoljnopolitički kurs Srbije koja pokušava i uspeva da odbrani samostalnost u vreme velikog geopolitičkog i geoekonomskog svetskog rata.
Čak ni najveći kritičari vlasti u Srbiji, bilo da su su sa globalističkog ili nacionalnog spektra, ne mogu da artikulišu utemeljeniju poziciju države u ovom strašnom vihoru koji potresa svet.
Ali, uprkos filigranskoj i gotovo diplomatski virtuoznoj igri zvaničnog Beograda u balansiranju između pomahnitale NATO mašinerije i nove civilizacijske nade koja se rađa u vidu BRIKS-a, često u javnosti promiče teza da se Srbija teško odupire i jednima i drugima.
Ko u stvari traži da Srbija bude sluga
To je, vrlo moguće, takođe vešt politički i strateški dribling i jedan od načina da preživimo na putu između Istoka i Zapada, ali zarad istine mora se reći:
Ne traži Rusija od Srbije da se odrekne dela sopstvene teritorije, Kosova i Metohije, nego na tome insistiraju Amerika i NATO zemlje.
Ne traži Rusija od Srbije da uvede sankcije Zapadu već evroatlanski blok zahteva da Beograd uvede sankcije Moskvi.
Ne traži Rusija od Srbije da ne učestvuje na zapadnim i regionalnim forumima na kojima se podržavaju ukronacisti, već Zapad pritiska Srbiju da ne ide na Samit BRIKS-a.
Nije neki ruski zvaničnik ljut na državnike Srbije jer se svakodnevno sreću sa zapadnim liderima, nego Ursula fon der Lajen podiže nos i neće da se vidi sa srpskim premijerom jer se on isti dan video s ministrom iz Rusije.
Ne preti Rusija nikakvim ekonomskim merama, poskupljenjem gasa i političkim zahlađenjem kad predsednik Srbije ne ode u Kazanj, već zapadni lideri gotovo svakodnevno ispostavljaju spisak zahteva i ucena.
Ne traži Rusija da se u Srbiji ukinu zapadni mediji čija propaganda preovladava sa televizijskih ekrana i društvenih mreža, već zapadni moćnici insistiraju da se u Srbiji ukinu Sputnjik i RT Balkan.
Ne organizuje Rusija u Srbiji svako malo obojene revolucije, proteste kontraobaveštajne akcije protiv države već to permanentno već decenijama rade zapadne službe sa svojim medijskim, nevladinim i elitno-propagandnim i dobro plaćenim pešadincima.
Ne traži Rusija od Srbije prirodne resurse i rudna bogatstva uprkos neraspoloženju naroda nego to čine lideri Amerike, Nemačke i Evropske unije.
Nije nam Rusija „reformisala“ i uništila školstvo i obrazovni sistem već strani „prosvetitelji“ Zapada i Bolonje.
Nije Rusija lobirala da Srbi zbog zločina u Srebrenici dobiju žig genocidnog naroda već na tome insistiraju zapadne sile.
Nije Rusija pritiskala da Srbija glasa za antizapadne rezolucije u UN već Amerika i EU insistiraju da Beograd glasa protiv zvanične Moskve.
Nije Rusija tražila da Beograd osudi američke zločinačke i ratne avanture širom planete poslednjih decenija, već Amerika zahteva da Srbija osudi rusku Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
Svima je sve jasno
Primera je nebrojeno. Trebala bi knjiga da se svi popišu i saberu na jedno mesto.
Ko godinama pritiska i ucenjuje zvaničnike Srbije svima je jasno. Kao što je jasno i ko to nikada ne radi.
Sve to dobro znaju i ljudi koji vode državu. Tu nema nikakve dileme niti ravnoteže.
Zato je poruka da Srbija neće biti sluga ni Rusiji ni Americi potpuno tačna.
Ali moramo joj dodati amandman – isključivo Amerika i NATO svet neprekidno rade na tome da Srbiji slome kičmu i da je pogure na status roba.
S druge strane, što bi rekao Putin, za Rusiju je dobro sve ono što je dobro i za Srbiju.
To nikad nismo čuli sa Zapada. Niti ćemo.