Vladimir Vasić, nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije i finansijski konsultant objašnjava da je Narodna banka Srbije predložila zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i dopunu izmene zakona o bankama, čiji je cilj da sve oscilacije u budućnosti ne budu nagle i skokovite, ali i da se ne ugrozi tržišni mehanizam. Ovaj potez NBS trebalo bi da zagarantuje neku vrstu sigurnosti svim zaduženim građanima, odnosno da im garantuje da njihove rate i obaveze neće „naglo skočiti preko noći“.
Posle svih onih turbulencija koje smo imali izazvanih inflacijom, odnosno posledicama energetske krize i globalnih potresa, euribor je „šetao“. Bio je nekoliko godina -0,55 i svi smo se radovali tome jer smo plaćali svoje iznose manje nego što smo ugovorili sa bankom, a onda se klatno okrenulo i prebacilo na drugu stranu. Tada je euribor došao sa -0,55 na 4 odsto i do tog prelaza je došlo vrlo naglo, rekao je Vasić za Sputnjik.
To jeste lek koji se uzima u vremenu inflacije, ali je i svima podigao mesečne rate, ozbiljno ugrozivši budžete. Treba imati u vidu i koliko naših građana ima više od jednog kredita. Država je, objašnjava on, tu da pomogne kad dođe do bilo kakvog iskrivljenja situacije na tržištu, odnosno da se „umeša“ kad tržišni mehanizam ne funkcioniše dobro, a to se upravo sada i dešava.
Stambeni krediti
Kada je reč o stambenim kreditima, kamata sada iznosi 4,08 što je rezultat privremene odluke NBS koja važi do kraja godine, međutim, Vasić objašnjava šta bi se desilo da ne postoji predlog zakona i limitiranje kamata. Odmah bi od prvog januara sledeće godine kamata na stambene kredite skočila na 6,3 što je u odnosu na onu od 4,08 ogroman prelaz.
Čuveni euribor, koji je komponenta varijabilnih kamatnih stopa kredita indeksiranih u evrima, najčešće stambenih, pada, ali ne dovoljno brzo. Sada je šestomesečni 3,28 a kada na to dodamo marginu banke koja iznosi 2 to izlazi na 5,28, a kod nekih banaka i više.
Dinari
© Sputnik / Sputnjik
Sve ovo je, objašnjava Vasić, NBS predvidela, što će biti spasonosno za sve one koji imaju stambene kredite. Upravo oni predstavljaju najveći problem korisnicima kredita, budući da svako pomeranje kamatne stope, pa čak i od 0,25 odsto na velike iznose iziskuje značajno pomeranje mesečne rate.
Kreditne kartice i minusi
NBS je i za druge proizvode, poput dozvoljenog minusa, predvidela maksimalnu moguću kamatu. Sada ponderisana kamata iznosi 28 odsto za dozvoljeni minus, a uskoro će iznositi 20 odsto. Kada je reč o kreditnim karticama, umesto preko 22 odsto, ona će iznositi 18 odsto.
Predviđen je i mehanizam koji kaže da NBS na svakih šest meseci računa prosečne kamate po proizvodima i tu uzima osnovicu za maksimalnu vrednost buduće kamate. Za stambene kredite se na tu prosečnu kamatu dodaje 20 odsto i to može da bude maksimum, a za druge proizvode, maksimum može biti do 25 odsto.
Vasić objašnjava da ovo smanjenje može značiti povećanje u nekom drugom segmentu u transakcijama između banaka i klijenata, budući da banke funkcionišu kao sistem spoljnih sudova – ako ne zarade na jednom mestu, zaradiće na drugom. To je jednostavno komercijalna politika banaka, ali naš sagovornik objašnjava da je upravo mogućnost građana da biraju, gledaju, pitaju i traže odgovore i bolje ponude. Njegov savet je uvek – ne zalećite se, novac je kao i bilo koja druga roba i o njemu se mora voditi računa.
Pogledajte i: