"Srbija je bratska, prijateljska zemlja sa zajedničkom istorijom i gledamo Srbiju kao ekonomiju sa velikim kapacitetima, sa kompetencijama. Vi ste veoma stručni, veoma profesionalni u mašinogradnji, vi imate mnogo partnera", rekao je Rešetnjikov u intervjuu za Tanjug, odgovarajući na pitanje kako ocenjuje privrednu saradnju dve zemlje.
Kako je istakao, dosta pažnje će biti poklonjeno razvoju srednjeg i malog biznisa, razvoju odnosa u novim sektorima, a naglasio je da imamo projekte u sferi proizvodnje semena, zajedničke projekte ruskih kompanija sa srpskim institutima.
"To želimo dalje da razvijamo. Takođe u sektoru IT, jer tu sada ima kod vas dosta naših IT stručnjaka, a mi smo zainteresovani da oni ostanu integrisani i dalje u našu ekonomiju. U sektoru mašinogradnje, robotike, o njima takođe govorimo, imamo dosta projekata u tim sferama i nama su potrebni tehnološki partneri, to možda da bude interesantno i srpskom biznisu i koristim priliku da pozovem srpski biznis da se ne boji sankcija, nego da se rukovodi sopstvenim interesima", rekao je Maksim Rešetnjikov.
Prema njegovim rečima, na ruskom tržištu može dobro da se zaradi, i da se izgrade globalne kompanije, jer se ne radi samo o ruskom biznisu, nego i o Evroazijskoj uniji.
Podseća da je ta zemlja potpisala puno sporazuma o slobodnoj trgovini, i kao primer naveo sporazum za Iranom, ističući da je rusko tržište veliko.
Na pitanje o saradnji u okviru Međuvladine srpsko-ruske komisije za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, koja je nedavno obnovila rad, on naglašava da je za rusku stranu od izuzetnog značaja obnavljanje rada te komisije, jer je to stalni organ preko kojeg se razmenjuju mišljenja.
"Mi tu razmenjujemo informacije o situaciji, razumemo koji su problemi u bilateralnoj trgovini, u realizaciji zajedničkih projekata, u društvenim oblastima saradnje i pošto i srpska i ruska strana u okviru ove komisije rade, onda se brzo rešavaju različite pitanja koje se pojavljuju i zato je kod nas veoma važno da se posle trogodišnje pauze u novembru očekuje zasedanje ove Međuvladine komisije", rekao je Rešetnjikov.
Prema njegovim rečima, Rusija se sprema za novo zasedanje te Komisije i nada se da će na njemu i učestvovati i ljudi iz poslovnog sektora.
"Za nas je važno da razvijamo dalju trgovinsko-ekonomsku saradnju, iako govorimo u celini o tome šta se dešava. Imamo odlične pokazatelje robne razmene, ali je biznis sada suočen sa pritiskom sankcija, on to oseća, i zato se menjaju lanci u logistici, i veoma je važno da što pre završimo ovu fazu promena", rekao je ruski ministar.
Dodaje da je Rusija zainteresovana za izbalansiranu trgovinu sa Srbijom, da trenutno ima više izvoza u Srbiju, u koju Rusija isporučuje energetske resurse, pre svega gas, ali da je vrlo važno da i od Srbije dobija proizvode, kako poljoprivredne, tako i iz oblasti mašinogradnje.
Ruska ekonomija pokazala otpornost na sve spoljne šokove
On je istakao da je ruska ekonomija pokazala otpornost na sve spoljne šokove i da je za 25 godina Rusija izgradila veoma efikasnu ekonomiju, otvorenu i orijentisanu na izvoz, koja je ugrađena u trgovinske lance širom sveta i u kojoj je izvršena diverzifikacija.
"I sada ti procesi koji se odvijaju još više ubrzavaju razvoj ekonomije, pre svega onih privrednih grana koje su orijentisane na unutrašnje tržište. Stvar je u tome da kada su mnoge evropske, zapadne kompanije, napustile tržište Rusije, onda se ostala nepopunjena mesta i taj prostor se popunjava ruskim kompanijama, pre svega u sektoru potrošačke robe. Sad se pojavilo dosta naših lokalnih brendova, grade se nove fabrike, mi jačamo naš proizvodni potencijal i vlada Ruske federacije, po zadatku predsednika Ruske federacije, mnogo pažnje poklanja stvaranju tehnološke agende, jača naš tehnološki potencijal, jer mi smo bili duboko ugrađeni u kooperaciju sa zapadnim partnerima i mnogo smo kupovali sa Zapada", rekao je Rešetnjikov.
Upitan šta su donele sankcije ruskoj privredi, on kaže da je Rusija stabilna, da sa sigurnošću gleda budućnost i sve partnere poziva da aktivno sarađuju sa Rusijom, jer kako kaže, na ruskom tržištu sada postoje nepopunjena mesta.
"Sada 85 odsto robne razmene imamo sa prijateljskim zemljama. Ranije su te brojke iznosile manje od 50 odsto. Dakle, došlo je do preorijentisanja našeg izvoza u isporukama, a ona roba, one proizvode koje mi proizvodimo i isporučujemo na strana tržišta, to nisu samo energetika, gas, to su i metali, crni obojeni metali, pšenica i široki spisak prehrambenih proizvoda, proizvodi obrade drveta, iz oblasti mašinogradnje, IT rešenja, to sve izaziva veliku potrošnju, mineralna đubriva, isto sve izaziva veliku potražnju. Sve je to traženo u svetu i mi smo samo preorijentisani na druga tržišta", objasnio je Rešetnjikov.
Kaže da je bilo i izazova, poput dužih transportnih lanaca, ima problema oko plaćanja, ali da se sva pitanja rešavaju.
Kako je rekao praksa je pokazala da zemlje, kompanije, žele i da su spremne da sarađuju sa Rusijom, a da su ruski proizvodi konkurentni.
BRIKS svima nudi šansu
Upitan kako ocenjuje ekonomsku saradnju u okviru BRIKS-a on je rekao da to nije samo trgovinska, već da postaje i ekonomska zajednica, jer su različite i zemlje i interesi.
Prema njegovim rečima, zbog toga BRIKS predstavlja svet u kojem svi imaju mogućnosti za ekonomski razvoj i svi imaju izlaz na tržište.
"Ima pristup ka tržištu, tehnologijama, energentima i u tom smislu uz predsedavanje Ruske Federacije, našeg predsednika, tokom ove godine koja je bila veoma sadržajna, uspeli smo da napravimo veoma važan korak, deklaraciju, naravno to je vrh brega, ali ima još dosta dokumenta koja su u raznim oblastima na kojima se radilo i koja su potpisana i ti rezultati su u deklaraciji", rekao je Rešetnjikov.
Kako je istakao, u okviru BRIKS-a postoji raspoloženje da se realno razgovara o svemu i pronalaze se rešenja od strane svih. Osnovni zadatak BRIKS-a je da zaista dovede do pravednog sveta sa mogućnostima za sve i zato je tako široka agenda, kaže ruski ministar.
Govoreći o stranim kompanijama koje su napustile rusko tržište prethodnih godina, Rešetnjikov kaže da je Rusija prethodnu deceniju izgradila moćnu ekonomiju, pokrenula je nove tehnologije, dosta ulagala i ulaže i dalje u obrazovanje u univerzitete, u stručne, srednje i više škole i da zbog toga imaju zaista kvalifikovan, motivisan, profesionalan kadar.
Prema njegovim rečima, sa odlaskom zapadnih kompanija, kada je Rusija bila prinuđena da da neke segmente na upravljanje ruskim kompanijama, otkrili su da je u nizu sektora bila prevelika dodatna vrednost koja je odlazila Zapadu, preko raznih vrsta plaćanja.
"I videli smo da je niz kompanija, niz sektora eksploatisao, koristio rusko tržište, a pritom nije ulagao u razvoj tehnologije, u osoblje, i vidimo da se i ruski i kineski biznis i drugi partneri koji ulaze iz drugih zemalja ponašaju sada pravednije, više investiraju, više razvijaju i to je ono iskustvo na koje svi treba da obrate pažnju", rekao je ministar.
Na pitanje da li je tačno da se mnoge kompanije koje su napustile rusko tržište raspituju na koji način mogu ponovo da se vrate, i koje su to kompanije, Rešetnjikov kaže da ne može to da komentariše, ali da prate sve.
"Te odluke su često donete uprkos željama menadžmenta kompanije, vlasnika kompanije koji su jako dobro zarađivali na ruskom tržištu. To su politički motivisane odluke. A kad prođe ta politička motivacija, mislim da će mnoge kompanije poželeti da se vrate na rusko tržište. Mi ne zatvaramo vrata ni pred kim, mi ostajemo otvorena ekonomija. Kod nas se brani pravo svojine, mi ostajemo konkurentna ekonomija, tržišna ekonomija i to je naš principijelni odgovor na spoljni pritisak, to je principijelni stav našeg predsednika, on kaže mi ostajemo otvorena ekonomija gde su zaštićena prava svojine", rekao je Rešetnjikov.
Pogledajte i: