Ova teza sadržana je i u Kazanjskoj deklaraciji usvojenoj nakon samita BRIKS-a, koji se održava u prestonici Tatarstana.
Osim toga, zemlje BRIKS-a dele poziciju Vladimira Putina po brojnim pitanjima jer su svesne da Rusija ne teži samo zaštiti svojih nacionalnih interesa, već i konačnoj institucionalizaciji pravednog multipolarnog svetskog poretka, zasnivanog na međunarodnom pravu, ravnopravnosti i poštovanju suvereniteta i različitosti.
Iako zemlje BRIKS-a imaju različite geopolitičke interese, različite poglede i pozicije na brojna pitanja, spremne su za dijalog, pronalaženje rešenja i međusobnu saradnju.
„Zemlje BRIKS-a imaju različite pozicije u odnosu na konflikt u Ukrajini i to su formulisale u deklaraciji. Postoje zemlje koje Rusiju podržavaju i zemlje koje se drže neutralne pozicije po tom pitanju. Recimo, manji broj zemalja BRIKS-a je priznalo Krim i Sevastopolj kao ruske, a da ne govorimo o još četiri nova regiona. Dakle, to je manjina. Mnogi ne dele poziciju Rusije u ovom slučaju, neki od njih su neutralni, a neki čak, poput Turske, zemlje koja želi da se pridruži BRIKS-u i zemlje koja je po mnogim pitanjima prilično bliska Rusiji, stalno izjavljuje da se drži pozicije da je Krim ukrajinski“, kaže ruski ekspert Rostislav Iščenko.
U Kazanjskoj deklaraciji zemlje BRIKS-a podsećaju na nacionalne stavove u vezi sa situacijom u Ukrajini i oko nje, iznete na relevantnim forumima i organizacijama, uključujući Savet bezbednosti UN i Generalnu skupštinu UN.
Naglašeno je da sve države moraju delovati u skladu sa ciljevima i principima Povelje UN, a takođe istaknuti su predlozi o posredovanju za mirno rešavanje ukrajinskog sukoba kroz dijalog.
Iščenko ističe da ima mnogo različitih pozicija, ali u ovom slučaju, takva formulacija je za BRIKS u principu važna, jer „pokazuje da i uz različite pristupe BRIKS može da usaglasi svoje stavove i da ih formuliše na način koji odgovara svim njegovim članovima, ne čineći nikome štetu“.
U svakom slučaju, čak i zemlje koje ne podržavaju Rusiju, one je ne osuđuju, ističe Iščenko.
„Našli su format koji svima odgovara. Pre svega to je važno za BRIKS, jer to pokazuje da su države više zainteresovane za nastavak saradnje, nego za akcentovanje svojih političkih pozicija po konkretnom pitanju“, dodao je Iščenko.
Indija i Kina nude ruku pomoći
Na pitanje kakve korake mogu da preduzmu zemlje BRIKS-a za mirno rešavanje sukoba u Ukrajini, Iščenko kaže „bilo kakve, ali ne kao BRIKS, već svaka zemlja pojedinačno“.
„Kao što vidite, ova izjava govori da zemlje ostaju na svojim nacionalnim pozicijama. Na pozicijama koje su već objavile. Odnosno, svaka država može, ali i ne mora da učestvuje u pokušaju rešavanja ukrajinske krize. Mogu da govore i na nekim mirovnim forumima, da iznose predloge. Neke zemlje su već nastupale, neke uopšte nisu. Na primer, Kina je davala svoje predloge za postizanje mira. Čak je i Rusija izjavila da joj ti kineski predlozi nisu sasvim prihvatljivi. Dakle, na nacionalnom nivou države BRIKS-a mogu da učestvuju u rešavanju ukrajinske krize. Mogu da preduzimaju ili da ne preduzimaju korake. O tome svaka država odlučuje ponaosob“, ističe Iščenko.
O Ukrajini se aktivno razgovaralo i na marginama samita, tokom bilateralnih susreta Vladimira Putina sa šefovima država. Tako je indijski premijer Narendra Modi najavio spremnost da pomogne u rešavanju sukoba. Putin i kineski lider Si Đinping takođe su posvetili veliku pažnju ovoj temi, a kineski predsednik Si Đinping pozvao je na sprečavanje širenja i eskalacije ukrajinske krize, kao i na suzdržavanje od provokacija.
Istovremeno, potparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da su lideri zemalja BRIKS-a izrazili želju da pomognu u rešavanju konflikta u Ukrajini, kao i da Rusija ceni takve napore.
Kremlj je primetio i da su učesnici samita BRIKS-a počeli bolje da razumeju stav Rusije u vezi sa dešavanjima u Ukrajini, rekao je Peskov.
Za sada nema ni pregovora, ni posredinika
Na pitanje da li bi neka od zemalja-članica BRIKS-a mogla da bude posrednik u potencijalnim mirovnim pregovorima, Iščenko kaže:
„Da bi došlo do potencijalnih pregovora obe strane moraju da izraze svoju spremnost za njih i tek tada možemo reći da li je potreban posrednik ili nije. Ali u ovoj fazi, i Rusija, i Sjedinjene Države, i Ukrajina i svi izjavljuju da, uzimajući u obzir pozicije protivnika, pregovori u ovom trenutku nisu mogući. Odnosno, Rusija danas nije spremna da pregovora na osnovu mirovnih predloga koje su dale SAD, a tim pre na osnovu onih koje je iznela Ukrajina, dok SAD i Ukrajina nisu spremne da razgovaraju na osnovu predloga koje je iznela Rusija. Ko onda može da vodi pregovore u ovom slučaju?“, kaže Iščenko.
Vladimir Zelenski je ranije na samitu EU u Briselu predstavio "plan pobede", dokument koji sadrži pet tačaka i tri tajna aneksa. Prva tačka podrazumeva pozivanje Ukrajine u NATO, druga je ukidanje ograničenja za udare dalekometnim oružjem na rusku teritoriju, a treća raspoređivanje u Ukrajini "sveobuhvatnog nenuklearnog paketa odvraćanja" Rusije. Četvrta tačka se odnosi na ekonomska, a peta na bezbednosna pitanja.
Prethodno je i Putin naveo uslove Rusije za prekid vatre i početak pregovora sa Ukrajinom. Među njima je istakao potpuno povlačenje ukrajinske vojske sa novih ruskih teritorija Donjecke i Luganske Narodne Republike, Hersonske i Zaporoške oblasti. Drugi uslov je bilo odustajanje Kijeva od ulaska u NATO. Među zahtevima je i ukidanje svih zapadnih sankcija Rusiji i učvršćivanje neutralnog, vanblokovskog, nenuklearnog statusa Ukrajine.
Ruski eksperti ističu da je pobeda Rusije u sukobu u Ukrajini jedini mogući scenario. Ovo je nepromenjen stav ruskog rukovodstva od 24. februara 2022. godine, kada je započela ruska specijalna vojna operacija.
Teška kriza u Ukrajini izazvana je upravo ženjom niza zapadnih država, pre svega SAD, da sačuvaju svoju hegemoniju u svetu. Zapad je želeo da izazove sukob kako bi prešao na novu fazu obuzdavanja Rusije, što je urušilo ceo sistem bezbednosti u Evropi.
Kolektivni Zapad je započeo rat organizovanjem i podržavanjem antidržavnog prevrata u Ukrajini 2014. godine, a zatim ohrabrujući i opravdavajući ubistva ruskog i ruskojezičnog stanovništva Donbasa.
Podsetimo, grupu BRIKS su 2006. godine osnovali Brazil, Rusija, Indija i Kina, a Južna Afrika joj se pridružila 2011. godine. Od 1. januara 2024. godine BRIKS-u su se kao punopravni članovi pridružili Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, dok mnoge zemlje stoje u redu za pridruživanje.