Analitičar i glavni urednik Nove srpske političke misli (NSPM) Đorđe Vukadinović predstavio je Sputnjiku do sada neobjavljene konkretne brojke raspoloženja srpskog naroda prema dva trenutno glavna spoljnopolitička pravca koja nam se potencijalno nude. Jedan pravac vodi ka evropskoj zajednici, traje decenijama i nema izgleda da će se konačno završiti članstvom Srbije u EU, makar ne bez krupnih ustupaka pa žrtava s naše strane. Drugi put koji se nazire na horizontu vodi ka istoku i BRIKS-u.
Bez EU hipoteke
BRIKS je, kaže Vukadinović, u srpskoj javnosti relativno nova i nedovoljno poznata tema koja se doživljava kao neka vrsta alternative za evroatlantske integracije i kada pitate narod za BRIKS, procenat pozitivnih odgovora jasno je veći i to za nekih deset do petnaest procenata u odnosu na načelnu podršku građana ka članstvu u EU.
Ipak, BRIKS je i dalje u senci odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom. Rejting te dve zemlje stoji bolje od samog BRIKS-a, iako su obe njegovi članovi. To samo potvrđuje da je tema BRIKS-a nedovoljno poznata i objašnjena u našoj javnosti, navodi naš sagovornik i napominje da je u poslednjem istraživanju koje je NSPM sproveo u septembru ove godine ispitanicima postavljeno i sledeće pitanje: „Ako biste morali da birate, da li biste podržali EU ili BRIKS“?
Podrška BRIKS-u iznosi između 50 i 60 odsto i to je u proseku desetak odsto više od načelne podrške EU. To je visok procenat za obe strane, s tim što kod BRIKS-a nema ove hipoteke kakva postoji kod EU integracija, a koja je vezana za priznanje, prihvatanje ili „mirenje“ sa nezavisnošću Kosova, ističe Vukadinović.
U maju ove godine, NSPM je sproveo anketu u kojoj su direktno suprotstavili ove dve opcije i pitali „Da li mislite da bi BRIKS na čelu sa Rusijom i Kinom mogao postati spoljni oslonac Srbije umesto EU“. Odgovor je bio 46,6 odsto „da“, a 23,5 odsto je odgovorilo „ne“. Ono što je takođe bilo interesantno, kaže Vukadinović, jeste da je bilo skoro 30 odsto neopredeljenih koji nisu bili sigurni šta da izaberu.
To samo pokazuje da su ljudi bili malo zatečeni ovim pitanjem, što nije ništa neobično, ali takođe pokazuje i da kod onih opredeljenih BRIKS dobija bukvalno duplo više glasova od EU.
Uslovljavanje Kosovom
Vukadinović objašnjava da u Srbiji, za razliku od opšte nepopularnog NATO čiji se rejting vuče po prašini, Evropska unija i dalje ima izvesnu privlačnost kod određenog dela građana. To se može tumačiti različito, ali jedan od važnijih uzroka takvom rezultatu, veruje on, nesumnjivo je skoro četvrt veka EU propagande.
EU ima pristojan načelni rejting koji poslednjih godina, u zavisnosti od trenutka i vrste postavljenog pitanja, varira od 38 pa sve do 50 odsto. Negde početkom ovog veka, ta podrška je išla i od 60 do skoro 70 odsto. Već krajem decenije, ta podrška je opala“, konstatuje Vukadinović.
Dve senke razgovoraju ispred zastava EU i Srbije
© Sputnik / Lola Đorđević
Važna napomena u celoj toj priči, naglašava naš sagovornik, jeste kontekst. Statistika pokazuje od 38 do 50 odsto načelne podrške za ulazak Srbije u EU, međutim, kada se to pitanje stavi u realni kontekst i uz pitanje „Da li podržavate ulazak Srbije u EU ukoliko bi uslov za to bilo prihvatanje nezavisnosti Kosova“, onda taj procenat podrške pada na bukvalno jednocifren broj. A protivljenje građana Srbije članstvu u EU tada raste skoro do 90 odsto.
Ove brojke, kao i broj onih koji bi pre izabrali BRIKS a ne EU, jasno ukazuju na menjanje trendova, ali i na nepristajanje srpskog naroda da krene put obećanog „progresa“ u zamenu za sopstveno nacionalno dobro.
Pogledajte i: