Bez mnogo interpretacija i komentara, samo ćemo poređati činjenice koje dokazuju smelu početnu tezu koju smo izneli.
Prvo, nedeljama se u medijima i analizama spekulisalo da Rusija čeka da vidi da li će Vučić pozitivno odgovoriti na Putinov poziv u Kazanj, kako bi formirala buduću cenu gasa.
Takve ucene ne da nije bilo, nego je najpovoljnija cena dragocenog energenta ugovorena par nedelja pre saopštavanja Vučićeve odluke o putu u BRIKS. Ali, to je samo početak.
Danima se u javnosti protura teza da će neodlaskom na BRIKS, predsednik Vučić na neki način da izda Putina i da konačno na otvorenoj sceni pokaže da se Srbija nepovratno okrenula samo Zapadu.
Umesto toga, došlo je do iznenadnog otvaranja velikog manevarskog prostora za još čvršće i otvorenije odnose između Moskve i Beograda.
Više ništa nije isto
Jer, Vučić i Putin imali su u nedelju (na dan Oslobođenja Beograda), kako se to kaže diplomatski, „dug i sadržajan telefonski razgovor“ posle koga više ništa nije isto.
Do pre samo dva dana Vučić je pred zapadnim zvaničnicima, kako bi amortizovao odluku Srbije da ne uvodi sankcije Moskvi, neprekidno isticao kako nije razgovarao sa Putinom od početka Specijalne operacije u Ukrajini.
Sada, ne samo što je transparentno i medijski efektno objavio detalje razgovora sa predsednikom Rusije već je javno izneo očekivanje da će ti razgovori da budu sve češći.
Dalje, pre telefonskog sastanka sa Putinom, predsednik Vučić je stalno ponavljao da će se Srbija truditi da zadrži politiku neuvođenja sankcija Rusiji, a posle razgovora je prvi put decidno rekao – Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji.
I još nešto jako važno, pre susreta je bilo gotovo nezamislivo da predsednik Srbije putuje u Moskvu dok traje sukob u Ukrajini, a posle susreta znamo da će Vučić u maju sledeće godine, na Putinov poziv, biti na Crvenom trgu na osamdesetogodišnjicu konačne pobede nad nacizmom.
Šta je „dobio“ Zapad
Znači, Zapad je u celoj zakulisnoj utakmici „dobio“ to da predsednik Srbije ne putuje u Kazanj, ali da zato umesto njega na Samit BRIKS ide široka državna delegacija sa četiri ministra iz Vlade Srbije.
Sa druge strane, srušena je privremena „barikada“ između Vučića i Putina, oni su počeli direktno da razgovaraju, ti razgovori će biti nastavljeni, a predsednik Srbije se sprema za put u glavni grad Rusije.
Razočarani su i oni u Srbiji koji su priželjkivali da Vučić odbijanjem poziva na Samit BRIKS-a izneveri Putina što bi moglo da mu nanese i teške političke posledice.
Razočarani su i oni koji su navijali da Vučić ode u Kazanj jer bi u slučaju takve njegove odluke mogla da ga teško pogodi odmazda od strane moćnih zapadnih igrača.
Najviše su razočarani oni koji su očekivali da se konačno i definitivno raspadne nezavisna i nesvrstana pozicija Srbije u velikom svetskom geopolitičkom ratu.
Srbija je izgubila u toj meri što je ostala uskraćena za Vučićev direktan susret u Kazanju s velikim i nezavisnim svetskim liderima poput Putina, predsednika Kine Sija, lidera Indije Modija...
Neodlaskom u Kazanj Vučić je, reklo bi se, prividno napravio ustupak Zapadu, Evropskoj uniji i SAD, ali sad kad je završena cela diplomatska igra oni samo mogu da se češkaju po glavi. Kao u crtanom filmu.
Nekada se, izgleda, istorijske figure tako poređaju da jedna strana kojoj epoha nije naklonjena, u ovom slučaju Zapad, izgubi svaku partiju bez obzira na potez koji se na tabli povuče.