Novinar avganistanskog porekla Jama Volasmal pitao je Stoltenberga zašto je NATO proglasio Kinu za glavnu pretnju i u koliko je zemalja Kina vojno intervenisala u proteklih 40 godina.
Javno poniženi Stoltenberg
Jens Stoltenberg je najpre oklevao, a potom pokušao da eskivira odgovor. Kako je novinar uporno čekao odgovor, Stoltenberg je neprijatnu tišinu prekinuo rečima da je Kina imala sukob sa Vijetnamom.
„To je bilo u periodu pre više od 40 godina. Dakle, odgovor je – nula“, ispravio ga je voditelj.
Drugo pitanje se odnosilo na broj kineskih vojnih baza u inostranstvu.
„Ima ih nekoliko“, rekao je bivši generalni sekretar NATO-a.
„Samo jedna, u Džibutiju. S druge strane, Sjedinjene Države su napale čak 13 zemalja u istom periodu i imaju 750 baza u barem 80 država, od kojih su mnoge baš na kineskom pragu“, ukazao je novinar.
Ontološki rasizam – suština Zapada
Osim arogancije, osećaj sopstvene pravednosti zapadnih lidera je toliko jak i on govori o suštini zapadne koalicije a to je – ontološki rasizam, dodaje Gajić.
„Taj rasizam ne mora da ima veze sa rasom. Sutra može Kinez-Jevrejin, transdžender sa invaliditetom da bude generalni sekretar NATO, ali će to i dalje biti belac. Suštinski, to je jedan zapadni kolonijalni odnos prema ostacima čovečanstva gde jednostavno, ono što važi za Jupitera, ne važi za vola. Prosto, za Stoltenberga je takvo pitanje čudno a to znači da se više zbunio nego što nije znao. Mislim da to nije stvar znanja ili neznanja, prosto nije razumeo novinara zašto ga pita tako nešto glupo, jer se prosto podrazumeva ispravnost kolonizatora. I to je cela suština i Evropske unije i NATO i SAD i 'pet očiju' i čitavog današnjeg kolektivnog Zapada.“
Reč je o jednom ontološkom rasizmu koji ne dozvoljava bilo kakvo poređenje te vrste tako da je za Stoltenberga potpuno nepristojno da ga neko pita kako može on ili čitav NATO da se poredi sa „nekim tamo Kinezima“, ističe Gajić.
Povratak istini kad Zapad bude poražen i ponižen
Gajić smatra da je između novinara i Stoltenberga postojalo potpuno nerzumevanje jer oni govore drugim jezicima, dok će se značenje reči iz ta dva jezika poklopiti tek kad Zapad bude nedvosmisleno i jasno poražen.
„Doveli su dotle, do momenta gde moraju da budu poraženi i poniženi, da bi mogli da shvate dublju suštinu problema kog imaju. A to je hajde da intervenišemo u Avganistanu, ajde da 'humanitarno pomažemo' u Jugoslaviji. Libiji, Iraku… Hajde da kad Izrael uništi Gazu to nazovemo graničnom intervencijom sa perkomernom upotrebom sile koja dovodi do previše kolateralnih šteta, a da ruski odgovor na širenje NATO nazovemo ničim izazvanom agresijom. U krajnjoj liniji potreban je vojni poraz Zapada da bi shvatili da više tako ne može. I to je to.“
Gafovi koji bi se mogli nazvati i glupostima postali su obeležje brojnih zapadnih lidera a šampion u toj disciplini svakako je još uvek aktuelni američki predsednik Džozef Bajden, u odnosu na koga je Stoltenberg glas razuma i racionalnosti. Pomenimo neke.
„Jasno je da Rusija gubi rat u Iraku“; „I sada želim da dam reč predsedniku Ukrajine, koji ima hrabrosti koliko i odlučnosti – dame i gospodo predsednik Putin“; „Gledajte, ne bih izabrao potpredsednika Trampa da mi bude potpredsednik da mislim da nije kvalifikovana da bude predsednik SAD“.
Rasistička arogancija Kamale i Obame
Vlasnik jedne od karakterističnih „velikih misli“ iz iste serije je i potencijalna Bajdenova naslednica Kamala Haris koja je rekla da je veća država (Rusija) napala manju (Ukrajinu), podseća Gajić i napominje da ona nikad ne bi rekla da je SAD napala manju državu poput Iraka.
Ipak, sve to nije odraz njihove gluposti ili neznanja, nego rasističke arogancije, naglašava Gajić.
„To nije rasizam koji se tiče boje kože. Obama je isto beli rasista na neki način zato što je on vodio Ameriku. Ali mi (Srbi) smo crnci. To je rasizam tog filozofskog stanovišta na kom Zapad stoji skoro 1.000 godina, suštinski od velike šizme. Otkad je Rim otpao od crkve od tad postoji ta tendencija koja je sad dostigla usijanje i više nema veze sa hrišćanstvom. Originalni razlog je odavno iščezao ali suština je u tome da kad su proglasili sebe većima od Boga, kako onda neki Kinez može da se poredi sa nekim ko je veći od Boga“, zaključio je Gajić.
Pogledajte i: