„Mora se reći da je sama ideja o održavanju referenduma o takozvanim evropskim integracijama bila deo političke kampanje aktuelne predsednice Maje Sandu. Ako je tokom noći broj protivnika evrointegracija iznosio 55 odsto, onda je do jutra, do poslednjeg trenutka, bilo sumnjivih koraka koji su nagoveštavali falsifikovanje u prebrojavanju glasova i naglo povećanje pristalica evrointegracija“, kaže ruski ekspert Viktorija Fjodosova.
Iako je delovalo da će rezultati referenduma o ulasku Moldavije u Evropsku uniju izgledati drugačije, u poslednjih nekoliko sati došlo je do zaokreta i tesnim rezultatom Moldavci su naizgled izabrali evropsku budućnost. Prema rezultatima obrađenih 99,01 odsto glasačkih listića, „za“ je glasalo 50, 29 birača, dok se „protiv“ izjasnilo 49,71 odsto. Razlika je 0,58 odsto.
Ruski eksperti ocenjuju da su rezultati referenduma potpuni promašaj evropskog vektora, „jer o kakvoj Evropi se može govoriti ako polovina građana ne želi da bude deo te evropske zajednice“. Dovodi se u pitanje i legitimnost referenduma, s obzirom da se broj glasova za evropske integracije bukvalno preko noći naglo povećao u korist evrointegracija, pre svega zahvaljujući glasovima dijaspore. Eksperti su uvereni da su moldavske ambasade na Zapadu „napumpale“ broj glasova, uključujući i na glasačkim mestima širom Sjedinjenih Država gde nije bilo posmatrača.
To što je većina građana unutar zemlje glasala protiv evropskih integracija ukazuje na duboku podelu u društvu i neuspeh referenduma, uvereni su politikolozi.
Moldavskoj dijaspori u Rusiji gotovo da je uskraćeno pravo glasa
U nedelju su u Moldaviji održani predsednički izbori i referendum o evrointegracijama, na kome je postavljeno pitanje: „Da li podržavate promenu Ustava kako bi Republika Moldavija ušla u Evropsku uniju?“
Prozapadna predsednica Maja Sandu je dobila većinu u prvom krugu, ali je procenat glasova manji od očekivanog – 42,21 odsto i moraće u drugi krug izbora 3. Novembra. Protivkandidat Aleksandar Stojanoglo osvojio je 26,15 odsto glasova.
Eksperti skreću pažnju na činjenicu da su Sandu ruke bile u potpunosti odrešene na glasačkim mestima u inostranstvu, pošto je bilo nemoguće kontrolisati glasanje moldavske dijaspore na Zapadu, dok su moldavskoj dijaspori u Rusiji bila ograničena glasačka prava.
U inostranstvu je bilo otvorena 231 biračko mesto u 37 država, od toga čak 60 birališta u Italiji, gde živi oko 300 hiljada građana Moldavije. U Francuskoj i Nemačkoj, sa moldavskom dijasporom od po 100 hiljada ljudi, otvoreno je 40 glasačkih mesta, a u Velikoj Britaniji je za 42 hiljade birača otvoreno 17.
Međutim, u Rusiji, gde živi oko pola miliona Moldavaca, otvorena su samo dva biračka mesta. Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije je to obrazložilo „bezbednosnim razlozima“.
Ruski mediji navode da je za moldavsku dijasporu u Rusiji pripremljeno samo devet hiljada glasačkih listića zbog čega većina njih nije mogla da glasa.
Ruski politikolozi konstatuju da je potpuno jasno kakvi bi bili rezultati izbora i referenduma da su u Rusiji otvorili 60 biračkih mesta kao, recimo, u Italiji.
Referendum i predsednički izbori se smatraju testom za ovo duboko podeljeno društvo, koje podelilo oko pitanja da li zadržati bliske veze sa Rusijom ili započeti mukotrpan i dugotrajan proces pridruživanja EU.
Analitičari ocenjuju da je prošla kampanja pokazala koliko sistematski i drsko Zapad drži u šaci stanovništvo i moldavsku političku elitu. Doveli su na vlast poslušnika, a u te svrhe su korišćene sve tehnologije – manipulacije, spekulacije i obmane, tako da je Maja Sandu zadržala svoju funkciju. U tom kontekstu, moldavski izbori su postali još jedan trening za Zapad u organizovanju prevara, ocenjuju eksperti.
„Istovremeno, nije bilo moguće obezbediti ogromnu prevagu u korist evropskih integracija, jer objektivna ekonomska situacija Moldavije i njenih građana, kao i rast inflacije ukazuju da je kurs koji je ranije izabran već pokazuje svoje rezultate, a evrointegracija Moldaviji ne donosi odgovarajuće koristi i bonuse“, kaže Fjodosova.
Osim toga, moldavske vlasti su tokom proteklih decenija svim sredstvima pokušavale da suzbiju ekonomsku aktivnost i saradnju sa Ruskom Federacijom, dodala je ona.
„Pogledajmo samo poslednje tri godine, obim izvoza u Rusiju se svake godine smanjivao za skoro trećinu. Kompanije se suočavaju sa preprekama u saradnji, poljoprivrednici su prinuđeni da seku zasade jabuka, samo zato što te jabuke nikome drugome nisu potrebne. Možda bi mogli da ih izvezu u Rusiju, ali vlasti ne preduzimaju ništa u vezi sa tim. A da ne govorim o gasnim, energetskim pitanjima – kako ne bi uvozili gas iz Rusije, moldavske vlasti pristaju na uvoz preko posrednika po manje povoljnoj, manje konkurentnoj ceni, što dovodi do ekonomskih problema u preduzećima“, kaže sagovornica Sputnjika.
Ko će biti na čelu Moldavije
Maja Sandu, predsednica Moldavije, koja ima moldavski i rumunski pasoš, planira da nastavi evrointegracije, ako pobedi u drugom krugu izbora. Moldavija je započela dug proces formalnih pregovora o pristupanju u junu, a pod Sandu je zemlja imala za cilj da se pridruži EU do 2030.
Odnosi sa Moskvom su se pogoršali pošto je Sandu osudila rusku specijalnu operaciju u Ukrajini i počela da zagovara diversifikaciju snabdevanja energijom i nastavila da vodi politiku udaljavanja od Rusije.
„U principu, ovo referendumsko glasanje neće imati nikakvog uticaja - u drugom krugu izbora najverovatnije će pobediti Maja Sandu, koja koristi sve birokratske administrativne poluge da obezbedi svoju pobedu, uživa podršku evropskih birokrata, a dobila je i direktnu podršku Ursule fon der Lajen. A za ove grantove koje sadašnje rukovodstvo Moldavije dobija od Evropske unije, nastaviće politiku koju trenutno vode“, kaže Fjodosova.
Štaviše, na izborima nema alternative, ocenila je ona.
„Alternativni kandidat je takođe uoči izbora govorio da ima rumunski pasoš, tako da smo u apsolutno nadrealnoj situaciji u kojoj nema nacionalne političke elite, u kojoj su dva kandidata za predsednika, obojica državljani druge zemlje. Naravno, izbori sledeće godine biće značajniji za Moldaviju, ali se sama priroda političkog procesa može vrlo jasno okarakterisati na osnovu aktuelne političke kampanje“, zaključila je Fjodosova.
Ruski eksperti takođe ocenjuju da bi u pozadini očiglednog raskola u moldavskom društvu po pitanju evropskih integracija, u zemlji mogu početi nemiri.