Prema rečima analitičara Branka Pavlovića ekonomska, finansijska, tehnološka, vojna snaga članica BRIKS-a, kao i međunarodni ugled svake članice pojedinačno preokrenuli su tok istorije tako da Zapad više nije najjača i preovlađujuća sila.
Samit u Kazanju prati se sa većom pažnjom nego svi prethodni
Na drugoj strani, BRIKS je alternativa koja pokazuje da je, kako Pavlović kaže, destruktivni pristup SAD i država koje je prate, prošlost.
„Amerika i dalje zadaje udarce, zadaje i ogromne količine problema, možda dovodi do ivice nesagledivih stvari, ali u tom smislu da je gro sveta prozreo o čemu se radi, da mu Zapad više ne služi za ugled, nego se sam organizuje i sam se definiše, sam uređuje svoje odnose na održivim i obećavajućim platformama, to se već dogodilo. Što se tiče ove godine, samit BRIKS-a u Kazanju je sigurno najznačajniji međunarodni događaj“, naglašava on.
Samit u Kazanju prati se u svetskoj javnosti sa mnogo većom pažnjom nego što je to bilo ranije, čak sa većom pažnjom nego što je bio praćen prošlogodišnji samit u Johanezburgu u Južnoj Africi, objašnjava novinar Borislav Korkodelović.
„Možda zbog toga što je razlika i u domaćinima i ulogama koji domaćini imaju u međunarodnoj zajednici. Pa i sama veoma atraktivna ličnost predsednika Rusije. Recimo, u turskim medijima pojavili su se članci o „Putinovom osmehu“, govore o mnogo većoj pažnji koja se samitu u mnogo većoj meri poklanja tom trodnevnom događaju“, ističe on.
U nizu ilustracija turski mediji prikazali su kako se osmeh predsednika Putina kreće od toga da ima u sebi dozu cinizma kada govori o Zapadu do vedrine kada govori o budućnosti BRIKS-a, zemalja Juga i ukupnoj saradnji modernog sveta koji je u nastajanju, objašnjava Korkodelović.
Zapad će na sve načine pokušati da spreči sprovođenje agende BRIKS-a
Što se tiče tema o kojima će biti raspravljano na samitu, naš sagovornik napominje da će na dnevnom biti one teme koje zbližavaju države članice – ekonomska pitanja. Rusija je tokom protekle godine veoma radila na iznalaženju alternativnih metoda finansijske saradnje sa ostalim članicama BRIKS-a i sa zemljama Juga i nije jedina protiv koje je Zapad uveo sankcije – tu su i Iran, kao i Kina, koje su takođe pogođene bilo primarnim, bilo sekundarnim sankcijama.
„Tako da će uveliko raditi na toj temi i izbegavanja sankcija, ali i jednog dugoročnijeg cilja – uspostavljanja jedne čiste, nezavisne ekonomske saradnje i finansijskih tokova između zemalja u razvoju, što spada u podjednako značajan proces dedolarizacije u svetskoj privredi. I predsednik Putin i ruski ekonomisti, ali i drugi zvaničnici zemalja članica BRIKS-a svesni su da je to proces uspostavljanja nekog solidnijeg protoka kroz finansijske kanale, da je to proces koji će u početku zahtevati najmanje pet godina“, ocenjuje Korkodelović.
Sa Zapada, BRIKS-u se spočitava njegova heterogenost – geografska, kulturološka, politička… - kao problem zbog koga projekat novih multilateralnih odnosa ne može da uspe. Heterogenost ne bi bila problem da ne postoji agresor, smatra Pavlović.
„U realnoj konstelaciji svetskih odnosa imate Ameriku i države koje rade na istom fonu razumevanja potrebe da se vlada celim svetom, koje destabilizuju sve države sveta koje pružaju bilo kakav otpor, ako što su Brazil ili Turska. Treba se podsetiti da je Amerika htela da državnim udarom svrgne Erdogana, u trenutku kada je on oborio ruski avion! Dakle, i kada oborite ruski avion nad Sirijom, nije dovoljno. Ima onih koji bi oborili mnogo više“, kategoričan je on.
Zapad će na sve moguće načine pokušati da oteža sprovođenje superiorne politike BRIKS-a. Međutim, radi se o gotovoj stvari – nemoguće je na duži rok sprečiti razvoj članica BRIKS-a. Sam Zapad će u ovoj, a naročito u sledećoj godini ući u jako teške ekonomske probleme, da će razlika između rastućih ekonomija BRIKS-a i njega biti gotovo nepremostiva, zaključuje Pavlović.
Celokupnu emisiju „Svet sa Sputnjikom“ možete pogledati u videu: