Protiv ideje pridruživanja zemlje EU izjasnilo se 49,54 odsto birača.
Prema podacima CIK, „za“ je glasalo 751.235 birača, a protiv – 737.639.
Na referendumu su građani odgovarali na jedno pitanje: „Da li podržavate promenu Ustava kako bi Republika Moldavija ušla u Evropsku uniju?“. Da bi se priznali rezultati referenduma i unele izmene u Ustav, bilo je neophodno da se najmanje polovina učesnika referenduma izjasni za evropske integracije.
U Moldaviji su 20. oktobra održani i predsednički izbori, a aktuelna predsednica Maja Sandu, koja se kandidovala za drugi mandat, vodi u prvom krugu sa 42,45 odsto glasova, saopštila je Centralna izborna komisija nakon obrade 100 odsto listića sa biračkih mesta. Na drugom mestu je Aleksandar Stojanoglo, kandidat Partije socijalista sa 25,98 odsto glasova.
Drugi krug izbora biće održan 3. novembra.
Antidemokratske metode
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da su vlasti Moldavije predizbornu kampanju vodile antidemokratskim, totalitarnim metodama.
„S obzirom da nisu mogli ravnopravno da se takmiče sa političkim protivnicima, moldavsko rukovodstvo je u velikoj meri koristilo administrativne resurse i sprovodilo represije protiv opozicionih političara i nezavisnih medija“, saopštila je Zaharova.
Takođe je dodala da Rusija registruje otvoreno mešanje Zapada u izborni proces u Moldaviji.
„Političari iz zemalja članica EU tokom brojnih poseta Kišinjevu otvoreno su vodili kampanju podrške aktuelnog moldavskog rukovodstva i njegovog takozvanog evropskog projekta. Međunarodne posmatračke strukture i posmatrači tek treba da daju ocenu održanom glasanju“, kazala je Zaharova.
Ona je napomenula da su se u medijima već pojavile informacije o brojnim prekršajima moldavskih vlasti, organizovanom „transportu“ birača na glasačka mesta u zapadnoevropskim zemljama, a čak ni posmatračka misija Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS u svom preliminarnom izveštaju i zaključcima nije mogla da zanemari neprijatnu situaciju u predizbornom periodu i tokom glasanja.
Takođe je primetila da je otvaranje samo dva biračka mesta u Rusiji, gde živi od 300.000 do 500.000 moldavskih državljana, je kulminacija antiruske kampanje. Istovremeno, u SAD i Zapadnoj Evropi organizovano je oko 200 glasačkih mesta.
Zaharova je dodala da se može zaključiti da su rezultati glasanja za rukovodstvo Moldavije i njihove zapadne sponzore razočaravajući, te da projekat integracije zemlje u EU nije dobio nedvosmislenu podršku.
„Većina građana koji žive u republici ga je, u suštini, odbacila. Mala prednost je obezbeđena maksimalnom mobilizacijom birača koji žive u zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike i neviđenim ograničenjem mogućnosti za glasanje u Rusiji. Isto važi kada je reč o glasovima koje je dobila aktuelna predsednica“, konstatovala je diplomata.
Po rečima Zaharove, treba uzeti u obzir da su mnogi građani Moldavije odlučili da ne učestvuju na referendumu, odbijajući da podrže projekat „evropska Moldavija“ – Moldavci vide šta se zapravo krije iza fasade ideje o članstvu Moldavije u Evropskoj uniji i razumeju prave namere Zapada prema svojoj zemlji.
„Sa naše strane, mi uvek poštujemo izbor Moldavaca i zalažemo se za očuvanje i razvoj veza sa prijateljskim moldavskim narodom“, zaključila je Zaharova.
Pogledajte još: