Naučnici sa mađarskog Univerziteta Lorand Etvoš odlučili su da testiraju tu teoriju i provere da li su mačke zaista obdarene „supermoćima” ili je u pozadini nešto mnogo jednostavnije.
Naučnik Peter Pongrač pozabavio se ovim zadatkom i postavio jednostavan test pred niz mačaka. Radi se i prepreci sa otvorom određene veličine. Nakon svakog uspešnog prolaza, veličina otvora se smanjivala. A ono što je otkrio govori više o mačjoj svesti nego o natprirodnim sposobnostima.
Naime, utvrdio je da se mačke ne ponašaju isto kada je u pitanju uži, viši otvor, i kada je u pitanju niži, širi otvor. Većina otvora, čak i kada su bili samo pola širine njihovog tela, mačke su se provlačile bez problema. Međutim, što je otvor bio niži, mačke su češće odbijale da prođu.
Kao što je Pongrač zaključio u svom radu objavljenom u časopisu „ajSajens“, ovo pokazuje da svest o veličini sopstvenog tela kod mačaka igra ulogu u donošenju odluka. Takođe sugeriše da mačke različito percipiraju širinu i visinu. Iako su uski otvori u redu, oni ne vole niske jer zahtevaju da čučnu i pužu kroz njih, što ih čini ranjivijim.
Dakle, mačke nemaju neke posebne „supermoći” niti se pretvaraju u „gumu”, ali su veoma svesne koliko su velike i kroz šta mogu da se proguraju. Osim toga, pre nego što počnu da puze kroz uske prostore, često „mere“ da li mogu da prođu. Ovo takođe objašnjava zašto se mačići, dok odrastaju, često nehotice „zaglave“ – jer još uvek rastu i nisu svesni svoje telesne veličine.
Pogledajte i: