Kako su naveli u studiji, dolazak duvana u zapadnu Evropu u 16 veku, dovelo je do značajnih promena u strukturi ljudskog skeleta.
Naime, prilikom traženja tragova pušenja naučnici su se obično oslanjali na stanje zuba, ali u slučajevima kada to nije bilo moguće, usredsredili su se na kosti. Pregledali su 323 primerka i proučavali čvrsto koštano tkivo, spoljašnji sloj koji kostima daje snagu. Uporedili su izgled ovih kostiju sa onima za koje se sa sigurnošću znalo da su bili pušači.
Analizirali su molekularni sastav kostiju i pronašli čak 45 različitih molekularnih karakteristika koje razlikuju kosti pušača od kostiju nepušača.
U studiji, objavljenoj u časopisu „Science Advances“, koautor studije Sara Inskip ističe da ovo istraživanje ukazuje da upotreba duvana utiče na strukturu samih kostiju.
„Naše istraživanje pokazuje da postoje značajne razlike u molekularnim karakteristikama u kostima bivših korisnika duvana i onih koji to nisu bili. To potencijalno pokazuje da možemo da vidimo uticaj koji upotreba duvana ima na strukturu našeg skeleta. Naše istraživanje ima za cilj da utvrdi kako se ove razlike pojavljuju jer to može pomoći u razumevanju zašto je upotreba duvana faktor rizika za neke mišićno-skeletne i stomatološke poremećaje“, navela je ona.
Pogledajte i: