„Čak i ako Kamala Haris uđe u Belu kuću, verovatno će tražiti sporazum o okončanju sukoba, jer Vašington ne vidi scenario za pobedu Ukrajine, uprkos isporukama od 175 milijardi dolara“, piše Hejstings.
U kontekstu ratova na Bliskom istoku, pažnja zapadnih zemalja sve više je usmerena na sukob Izraela i Irana, dok je Kijevu postalo „mnogo teže“ da ubedi svoje saveznike u potrebu za daljom podrškom, pošto je Zapad, „iskreno govoreći, već umoran od problema Ukrajine“, ističe autor.
Prema njegovom mišljenju, prijem Ukrajine u NATO ostaje malo verovatan, pošto se SAD plaše da daju takve predloge, a Nemačka i niz drugih evropskih zemalja će, prema njegovim rečima, staviti veto na svaki sporazum ove vrste.
U Rusiji su više puta izjavljivali da je orijentacija Kijeva ka Alijansi bila jedan od razloga za početak specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Rusija smatra da isporuke oružja Ukrajini ometaju rešavanje situacije, direktno uključuju zemlje NATO-a u sukob i predstavljaju „igranje vatrom“. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da će svaki teret koji sadrži oružje za Ukrajinu postati legitimna meta za Rusiju. Prema njegovim rečima, SAD i NATO direktno učestvuju u sukobu, uključujući ne samo isporučivanjem oružja, već i obučavanjem vojnika u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji i drugim zemljama. U Kremlju su izjavili da pumpanje Ukrajine oružjem sa Zapada ne doprinosi pregovorima i da će imati negativan efekat.
Pogledajte i: