DRUŠTVO

Ovo je pravi ponosni marš: Njihovi preci su očistili od Nemaca čak i beogradsku – kanalizaciju

Osam decenija od oslobođenja Beograda od nacističke nemačke potomci oslobodioca ponosno šetaju srpskom prestonicom u maršu Besmrtnog puka, sa uzdignutom glavom i saznanjem da su njihovi očevi, dedovi, stričevi, bili na pobedničkoj, ali i ispravnoj strani istorije i pravde.
Sputnik
Neko je visoko iznad glave nosio požutelu fotografiju dede, pradede ili oca. Neko drugi je kroz marš Besmrtnog puka na ramenima nosio sina ili ćerku, pričajući im o podvizima predaka. Na hiljade zaista ponosnih ljudi prošlo je kroz centar Beograda.
Kolone su se nizale, buketi takođe, ponosni mladići i pogurene starice. Zastave raznih zemalja su se vijorile, ali je srpska trobojka dominirala.
Neki su polagali cveće na Groblje oslobodilaca sa osmehom, dok su drugi, poneti emocijama i sećanjima, dozvolili sebi i po koju suzu.
Marš Besmrtnog puka u Beogradu povodom 80 godina od oslobođenja Beograda od nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu
Jedna od njih bila je i Milka Kraljević, kojoj je, dok nam je pričala o svom pokojnom suprugu, jednom od heroja oslobođenja prestonice, glas zadrhtao.
Milka je položila cveće na Groblje oslobodilaca Beograda u sećanje na supruga koji je u to vreme rukovodio jednom vrlo specifičnom operacijom, koja se nije vodila po ulicama, već po beogradskim kanalizacijama. Po oslobođenju grada, grupa Nemaca se zadržala u kanalizaciji, u nadi da će dobiti priliku za kontraofanzivu, a vrhovni štab je doneo odluku da se kanalizacija po svaku cenu mora „očistiti“.
Suprug Milke Kraljević otišao je u rat za otadžbinu sa svega 16 godina. Pred kraj rata, trebalo je da ide na Sremski front, ali je ostao u Beogradu kako bi obavio ovu nesvakidašnju misiju, nazvanu „Ciklon jug“. Nalog za izvršenje zadatka stigao je na dan njegovog rođendana, 24. oktobra 1944. godine, a operacije su trajale sedam dana i sedam noći.
O ovoj operaciji malo se zna, objašnjava Milka, a zbog specifičnosti situacije, nije mnogo ljudi ni učestvovalo u njoj. Nije mogla ni normalna ratna oprema da se koristi, budući da su rikošeti leteli na sve strane. Jedan deo vojnika završio je u bolnici u Toponici, iz koje nikada nisu izašli, drugi deo je poginuo na licu mesta, a jako mali broj njih je preživeo, nastavivši da žive svoje živote sa posledicama strahota kojima su svedočili.
Marš Besmrtnog puka u Beogradu povodom 80 godina od oslobođenja Beograda od nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu

U sećanje na oca

Vojislav Vojvodić šetao je sa ponosno istaknutim transparentom na kome je pisalo „Šesta lička divizija“. Njegov otac proveo je tri krvave godine u ratu i svačega se nagledao za to vreme, ali njegov sin Voja kaže da oslobođenje nije bilo moguće bez podrške i pomoći bratske Rusije. Tek su zajedno, objašnjava on, uspeli da isteraju Nemce iz Srbije i tadašnje Jugoslavije.
Hvala im na svemu. Hvala im na slobodi. Bratskoj Rusiji želim da još dugo poživi, jer bez nje ni Srbiji nema budućnosti.
Vojislav Vojvodić sa transparentom ,,Šesta lička Milan Šijan" na maršu Besmrtnog puka u Beogradu, povodom 80 godina od oslobođenja Beograda od nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu

Francuski i srpski pokret otpora

Patrik Iladrijer, inače Francuz, nosi fotografiju dede svoje supruge, Aleksandra Živkovića, koji je ceo rat ratovao, da bi na kraju učestvovao čak i u oslobađanju prestonice.
Pored Živkovića je slika i Patrikovog pradede, Armana Šenoa, koji je učestvovao u akcijama Francuskog pokreta otpora. On je, praveći lažna dokumenta, spasao živote hiljada ljudi.
Jednog do drugog, Patrik je poređao porodične fotografije boraca za slobodu sa različitih krajeva kontinenta koji su sa istim žarom bili bitku za slobodu svog naroda.
Marš ,,Besmrtni puk" u Beogradu.

Došli su iz Slovenije da odaju počast

Rado Jejčić i njegovi sunarodnici svake godine iz Slovenije dolaze na obeležavanje datuma svih borbi, od Sutjeske, preko Neretve, do oslobađanja Beograda. Ovaj put su napunili nekoliko autobusa kako bi odali počast onima koji su pali u borbi za opšte dobro i slobodu svih Južnih Slovena.
Današnji dan mi znači puno jer su moji roditelji bili u ratu, a imao sam suseda koji je bio ranjen na Sremskom frontu. On se zvao Izidor Ćebron i svake godine smo ovde dolazili da svima njima odamo počast. Izidor je bio borac Trinaeste proleterske „Rade Končar“ i on je bio taj koji me je i doveo ovde prvi put, kroz suze govori naš sagovornik.

Niko nije zaboravljen!

Predrag Perenčević došao je iz Požarevca u svojoj kozačkoj uniformi Svesrpskog kozačkog saveza kako bi odao poštovanje svom dedi, Simi Perenčeviću. Deda Sima je bio nosilac Partizanske spomenice, a poginuo je na Sremskom frontu 1944. godine, na putu od Siska do Trsta.
Danas obeležavamo osamdeset godina od oslobođenja prestonice Srbije, ali danas je i marš Besmrtnog puka. Ja sam prvenstveno došao na marš na koji dolazim od kada se prvi put organizovao. Ni jedan spomen-marš do sada nisam propustio. Ovo je evociranje uspomena i prisećanje na ne tako davnu istoriju, koju treba da otrgnemo od zaborava. Baš kao što piše i na spomeniku – niko nije zaboravljen, ništa nije zaboravljeno.
Marš Besmrtnog puka u Beogradu povodom 80 godina od oslobođenja Beograda od nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu

Hvala ti deda

Njen deda je bio pripadnik partizanskih jedinica i nije direktno učestvovao u oslobađanju Beograda, ali se, s ponosom ističe Jelena Dikosavić, borio hrabro i časno u drugim delovima okupirane zemlje.
Za mene ovaj dan znači puno. Ovaj grad je jedan od prvih u staroj Jugoslaviji koji je bio oslobođen i ovaj praznik treba uvek poštovati, negovati tradiciju i uvek se sećati palih boraca za slobodu.
Marš Besmrtnog puka u Beogradu povodom 80 godina od oslobođenja Beograda od nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu

Pamtimo!

Preci Slavice Ganić nisu samo učestvovali u oslobađanju Beograda, već i u svim prethodnim borbama za život i slobodu srpskog naroda, od Kajmakčalana na ovamo. Ona ističe da je današnji dan izuzetno bitan jer „ništa nije zaboravljeno i niko ne sme da bude zaboravljen“, naročito ne oni koji su nas oslobodili i zbog kojih mi danas živimo kao slobodni ljudi.
Šta je lepše u životu nego položiti svoj život za slobodu našeg naroda i našeg grada. Ne smemo da zaboravimo. Narod koji nema svoje pamćenje i koji se ne seća svojih slavnih predaka, biće izbrisan iz istorije postojanja.
Ko god je svoj život položio u temelje naše slobode, zaključuje Slavica, zaslužuje večni pomen i našu zahvalnost.
Kolonu su predvodili su motoristi, od kojih su pojedini zakačili crno-bele fotografije svojih predaka na vetrobrane. Pošli su kroz Ruzveltovu, preko Bulevara kralja Aleksandra, sve do Trga Republike. Bilo ih je više hiljada i svi su ponosno šetali ulicama Beograda, koje su heroji oslobođenja prestonice - baš za njih i oslobodili.

Pogledajte video:

Komentar