Kiseljov je naveo da se ne tako davno činilo da su percepcija i ocene Drugog svetskog rata nepromenljive polazne tačke za čovečanstvo.
„A neki ljudi su se čak i plašili da bi se oslobođenje Evrope od nacizma moglo pretvoriti u istorijsko znanje od malog interesa koje se polako briše iz sećanja zbog gubitka svoje aktuelnosti“, ukazao je Kiseljov.
Ispostavilo se, konstatovao je Kiseljov, da su ti strahovi bili neosnovani.
„Naprotiv, uočavamo kako oni događaji koji su sve udaljeniji od nas ponovo brzo dobijaju na aktuelnosti i oštrini. Vidimo kako određene snage ciljano i zlonamerno prepisuju istoriju, menjaju ocene, ‘prefarbavaju’ strane i etiketiraju s mržnjom — žrtve prikazuju kao zlikovce, a sile najstrašnijeg zla u ljudskoj istoriji osvetljavaju nijansama dvosmislenosti“, naveo je Kiseljov.
Neonacizam u ukrajinskoj, baltičkoj i istočnoevropskoj verziji postaje prihvatljiv u očima Zapada, koji ga opravdava kao oruđe u borbi protiv Rusije i drugih sila koje mu se ne dopadaju, ocenio je Kiseljov, u tekstu za specijalni dodatak „Politike“ povodom 80.godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.
„Ali mi, Rusi i Srbi, sećamo se kako je sve zaista bilo i koja je cena plaćena za pobedu nad zlom. Nećemo dozvoliti da se tragedija ponovi. Srećan praznik! Srećan dan oslobođenja, braćo!“, istakao je Kiseljov.
Kiseljov je dodao da je specijalno izdanje lista „Politika“ posvećeno 80. godišnjici oslobođenja Beograda od nemačko-fašističkih osvajača od strane Crvene armije pripremljeno u okviru zajedničkog projekta te kuće i Ambasade Rusije u Srbiji, a da je Međunarodna novinska agencija „Rusija sevodnja“ rado pomogla u njegovom stvaranju obezbedivši fotografske materijale iz svojih arhiva.
Pogledajte i: