Naučnici s Instituta Wellcome Sanger, neprofitnog britanskog instituta za istraživanje genomike i genetike, došli su do otkrića koje bi se vremenom moglo iskoristiti za usporavanje znakova starenja. Tim je otkrio na koji način ljudski organizam stvara kožu iz matičnih ćelija, a u laboratorijskim testiranjima čak je i reprodukovao manje količine kože.
Istraživanje je deo opsežnije studije čija je svrha otkrivanje na koji način je stvoren svaki pojedini deo ljudskog tela, ćeliju po ćeliju, piše Bi-Bi-Si.
Osim u borbi protiv starenja, ovo otkriće bi se moglo iskoristiti i za izradu veštačke kože koja bi se koristila pri operacijama transplantacije kože i za prikrivanje ožiljaka.
Atlas ljudskih ćelija
Projekt Atlas ljudskih ćelija jedan je od najambicioznijih istraživačkih programa u biologiji. Na njemu radi međunarodni tim stručnjaka, sa sedištem u Wellcome Sanger institutu u Kembridžu.
Naučnici žele da mapiraju i opišu svaku ćeliju u ljudskom telu, stvarajući time veliki atlas koji bi mogao transformisati naučno razumevanje ljudskog rasta i nastajanja bolesti. Svrha atlasa je odrediti sve vrste i svojstva svih ljudskih ćelija u tkivima i organima i napraviti referentnu kartu zdravog ljudskog tela.
Ova inicijativa početak je nove ere razumevanja ćelija. Stručnjaci otkrivaju nove vrste i na koji se način one s vremenom menjaju tokom rasta i bolesti.
“Ali, naučnici još uvek ne znaju koliko ih imamo, koliko vrsta i u kojoj meri se razlikuju od organa do organa”, rekla je jedna od vođa projekta, prof. Muzlifa Hanifa, dodavši da bi ovo otkriće moglo pomoći naučnicima da efikasnije leče određene bolesti, ali i da pronađu nove načine da ljudi ostanu duže zdravi, a možda čak i da izgledaju mlađe.
“Ako uspemo da manipulišemo kožom i tako uspemo da sprečimo proces starenja, imaćemo, na primer, manje bora. Ako uspemo da shvatimo na koji način se menjaju ćelije od svog početka do starenja u odrasloj dobi, tada ćemo verovatno pokušati da otkrijemo i kako pomladiti organe, učiniti srce mlađim ili kako postići da nam kože izgleda mlađe”, rekla je Hanifa.
Dokumentovanjem promena ćelija do pomlađivanja organa
Ova je vizija već daleko odmakla. Istraživači su s dokumentovanjem započeli 2016., a do danas su znatno napredovali u svojim studijama. Nedavno su uspeli da shvate na koji način se razvijaju ćelije kože u fetusu za vreme rane razvojne faze ljudskog života.
Kad se jajašce oplodi sve ljudske ćelije su iste, ali nakon tri nedelje uključuju se specifični geni unutar tih takozvanih "matičnih ćelija", prosleđujući dalje uputstva o tome na koji se način 'sakupiti' kako bi se formirali različiti delovi tela.
Istraživači su uspeli da identifikuju koji se geni uključuju u kom trenutku i na kojim mestima formiraju najveći telesni organ - kožu.
Pod mikroskopom i tretirani hemikalijama izgledaju poput sićušnih svetala, pa tako geni koji zahvaljujući hemikalijama postanu narančasti čine površinu kože. Drugi, koji dobiju žutu boju određuju boju kože, a postoje i mnogi drugi koji stvaraju ostale strukture koje, recimo, podstiču rast kose, omogućavaju nam znojenje i štite nas od spoljašnjeg svetla. Naučnici su uspeli da dobiju niz podataka i smernica o kreiranju ljudske kože, o čemu su objavili članak u časopisu Nejčr.
Došli su do saznanja da, recimo, koža fetusa zaceljuje bez ožiljaka.
Šta je sa kožom odraslih osoba
Novi set smernica sadrži pojedinosti o tome na koji način se taj proces odvija, a jedno područje istraživanja moglo bi biti posebno zanimljivo jer bi se fokusiralo na pitanje da li se može laboratorijsko istraživanje replicirati na koži odrasle osobe, što bi bilo od neprocenjive koristi u hirurškim zahvatima.
Otkrili su da imune ćelije igraju ključnu ulogu u formiranju krvnih sudova kože, a potom su uspeli da oponašaju relevantne smernice u laboratoriji.
Koristili su posebne hemikalije da bi veštački uzgajali kožu iz matičnih ćelija i do sada su uspeli da 'stvore' sitne ljuskice kože iz kojih su izbile dlačice.
Prof. Hanifa ističe da im je krajnji cilj usavršavanje ove tehnike.
“Ako uspemo da saznamo na koji način veštački kreirati ljudsku kožu, moći ćemo da je koristimo kod pacijenata s opekotinama, što će biti vrlo važno u transplantaciji tkiva. A ako nam pođe za rukom da kreiramo i folikule dlake, mi zapravo možemo pomoći da ljudima koji iz bilo kog razloga ostanu bez kose, izraste nova”, kazala je ona.
U sklopu projekta Atlasa ljudskih ćelija naučnici su analizirali 100 miliona ćelija iz različitih delova tela tokom osam godina koliko rade na ovom projektu. Izradili su nacrte atlasa mozga i pluća, a sada rade na bubrezima, jetri i srcu.
Pogledajte i: