Dvadesetak meseci kasnije, međutim, nakon što je ona gromko najavljivana ukrajinska kontraofanziva završena neslavno ali zato krvavo i uz to bez ikakvih rezultata, dok nasuprot tome ruska vojska na frontu napreduje uporno, ovaj omiljeni istraživački institut Pentagona, izgleda, više nije usamljen u svom zahtevu Kijevu da se odrekne dela teritorije koju smatra svojom.
Otkriće ”Fajnenšel tajmsa”
U komentaru svog uredničkog kolegijuma, naime, londonski ”Fajnenšel tajms” otkriva da o tome iza zatvorenih vrata zapadni zvaničnici razgovaraju uveliko.
”Raspoloženje je”, opominje ”Fajnenšel tajms”, ”mračnije nego ikada”, i to iz nekoliko razloga među kojima ni jedan nije rešiv – na istoku ruska vojska napreduje; s uništenom polovinom kapaciteta za proizvodnju struje, dolazi zima i sati mraka i hladnoće; strah od povratka Donalda Trampa na vlast zbog njegovog obećanja da će izbiti mir umesto daljeg NATO rata protiv Rusije posredstvom Ukrajine; a uz to i eskalacija rata na Bliskom istoku.
Usled svega toga, opisuje uredništvo londonskog lista, u Vašingtonu i još nekim zapadnim prestonicama – ali ”i u koridorima vlasti u Kijevu” – ”raspoloženje se menja: od rešenosti da rat može da se završi isključivo izbacivanjem ruske vojske iz Ukrajine, do nevoljnog priznanja da ispregovarano rešenje koje tek veći deo zemlje ostavlja netaknutim može da bude najbolje čemu smeju da se nadaju.”
A ”Kijevu se ne pruža dovoljno neophodne podrške čak ni za postizanje tog umanjenog cilja”.
Dve ambiciozne pretpostavke
Saopštava dalje ”Fajnenšel tajms”: ”Čak i neke zapadne prestonice koje su prethodno insistirale na neophodnosti vojne pobede nad Rusijom Vladimira Putina sad rekalibrišu svoje ciljeve. Pojedini zvaničnici u Kijevu, takođe, u četiri oka jadikuju da im nedostaje ljudstva, tehnike i zapadne podrške…”
I ključno otkriće: ”Iza zatvorenih vrata govori se o dilu u sklopu koga bi Moskva zadržala faktičku kontrolu nad oko petine Ukrajine koju je zauzela – iako ruski suverenitet ne bi bio priznat – dok bi ostatku zemlje bilo dozvoljeno da se priključi NATO-u, ili bi mu bile pružene jednake bezbednosne garancije. Pod tim kišobranom, Ukrajina bi mogla da bude obnovljena i integrisana u Evropsku uniju, poput Zapadne Nemačke u Hladnom ratu.”
No, priznaje i uredništvo ”Fajnenšel tajmsa” kome je bilo dato da prenese ovo što liči na inicijalnu ponudu za primirje kao supstituciju za neuspeh u pokušaju da se porazi Rusija, njihova najbolja preostala nada počiva na dve ambiciozne, to jest teško ostvarive pretpostavke – da su SAD i NATO saveznici spremni da Ukrajini pruže pomenute garancije, i drugo, i kudikamo važnije makar zato što je potpuno van domašaja njihovog uticaja, da će ruski predsednik uopšte biti raspoložen da pregovara i prihvati takav scenario …
A stvari mu i dodatno idu na ruku jer je prošlog meseca, nakon što je predstavio svoj ”plan pobede”, Vladimir Zelenski iz Vašingtona, opominje uredništvo londonskog lista, ”otišao praznih ruku” kada je reč o dva ključna zahteva, a to su upravo napredak ka članstvu u NATO-u i odobrenje Kijevu da zapadne rakete upotrebi za udare po dubini ruske teritorije.
Izneverene NATO garancije
Svoje preporuke ovo glasilo duboke NATO države okončava predvidljivim zahtevom da se Kijevu pruži još više ubitačne pomoći nego do sada, što je naravno lakše reći nego učiniti jer bi već to učinili da mogu kao što žele. Pa je utoliko interesantnije što istovremeno i nemački mediji otkrivaju da (opet) nisu uspeli da poraze Rusiju i da će morati da joj ponude nešto od teritorije Ukrajine iz 1991, što navodno sad priznaju čak i pojedini zvaničnici u Kijevu…
Štaviše, i u Londonu, gde ”Independent” u komentaru povodom slabo propraćene i još manje uspešne posete Zelenskog premijeru Kiru Starmeru i novom generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu iz svih istih već pobrojanih razloga piše o gubljenju želje Zapada za nastavkom rata i mogućnosti da ”rusko napredovanje dovede u pitanje racionalnost nastavka ukrajinske borbe”. A tu je povrh svega i Francuska čiji je ministar vojske Sebastijan Lekorn već priznao da neće biti ispunjeno obećanje o tri milijarde evra pomoći uprkos bilateralnom bezbednosnom sporazumu…
Da li vlast u Ukrajini gubi podršku onih koji su je gurnuli u sukob s Rusijom? Nasuprot tome, može li NATO da prizna poraz? Šta su sad spremni da žrtvuju?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili diplomata Zoran Milivojević i pukovnik u penziji, prof. dr Ilija Kajtez.