Ovako novinar i kolumnista Nebojša Malić komentariše razgovor Vladimira Putina i vodećih novinara iz Brazila, Kine, UAE, Egipta, Južne Afrike, Indije, saudijske Arabije i Etiopije.
Prema njegovim rečima, o Ukrajini je Putin govorio imajući u vidu izjave bivšeg ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog poslednjih dana, dok su UN bile skrajnute sa svetske scene delovanjem kolektivnog Zapada i njihovih vazala.
O čemu bi se pregovaralo sa Ukrajinom
Što se tiče mirovnog procesa sa Ukrajinom, Putin je pominjao mirovne inicijative Kine i Brazila, kao i Saudijske Arabije kao mesta održavanja eventualne mirovne konferencije. Međutim, dodao je da je bitno o čemu bi se razgovaralo i šta bi se razmatralo.
Za Malića, mesto održavanja mirovnog skupa je nebitno – ako Rijad želi da organizuje takav skup, zašto da ne?
„Suština je što nema ni o čemu još da se pregovara jer rukovodstvo u Kijevu ima blanko ček svojih zapadnih gospodara i insistira na nekim nebulozama koje nemaju veze sa realnošću niti sa životom. Rusija ima svoje zahteve koji ne znače prestanak državnosti Ukrajine, ali ako Ukrajinci i dalje budu radili sumanute stvari koje iznose u javnost, ništa im neće preostati nego da traže kapitulaciju“, ocenjuje Malić.
Na Bliskom istoku ruski kredibilitet veći od američkog
Sa druge strane, Putin ima kredibilitet da bude posrednik u izraelsko-palestinskom sukobu, mada naš sagovornik veruje da za mirovni proces na Bliskom istoku ne postoji politička volja u Tel Avivu. Međutim, Rusija je pre viđena kao posrednik na Bliskom istoku nego Vašington.
„Oni (Rusija) nikada nisu bili kolonijalna sila ili neko ko se Bliskim istokom bavi iz imperijalističkih pobuda, za razliku od Vašingtona, koji Izrael smatra svojom 51. državom i nema nikakav kredibilitet u arapskom svetu. Tako da, ako neko može da bude posrednik kome bi obe strane mogle da veruju, to bi u ovom slučaju mogla da bude Rusija“, ističe Malić.
Još jedna članica BRIKS-a mogla bi da posreduje u najdužem kriznom žarištu na svetu – Kina, koja se već dokazala mireći Iran i Saudijsku Arabiju, dodaje on.
Vrata BRIKS-a su otvorena, ali oprezno sa novim članicama
Rusko-kineskim odnosima posvećen je dobar deo razgovora ruskog predsednika sa novinarima. Prirodno, kaže Malić, radi se o dve najveće azijske države koje dele najdužu granicu na svetu koja nije militarizovana. Mnogi odnos između Rusije i Kine upoređuju sa odnosom SAD i Kanade, ali u tom slučaju Kanada je mlađi partner. U slučaju Rusije i Kine radi se o ravnopravnim partnerima koji gotovo svakodnevno potvrđuju to partnerstvo.
Za našeg sagovornika takođe je bilo zanimljivo i ono što je ruski predsednik rekao o odnosu prema novim članicama – tu je Putin bio u potpunosti u skladu sa onim što je nedavno izjavio zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, koji je izjavio da je prioritet ruskog predsedavanja BRIKS-om da u potpunosti integriše sve nove članice.
„Da ne bude napamet i nasumično pozivanje zemalja, mada su vrata BRIKS-a otvorena u načelu. I oni bi hteli da imaju što više članova. Ali, pošto se radi o grupi koja je zasnovana na konsenzusu i to stvarnom konsenzusu, a ne onom natovskom koji određuju Amerikanci, svi moraju da budu jako pažljivi“, objašnjava Malić.
Moguće je da među zemljama koje traže prijem bude i neko „kukavičje jaje“, neka država koja bi blokirala procese u BRIKS-u. Iz onoga što je Putin govorio o integraciji novih članica isijava ideja da je BRIKS otvoren prema svima, ali da selekcija i integracija novih članica neće biti procesi koji će se dešavati u bilo kakvoj žurbi, dodaje Malić.
Zamena za Svift štiti od zlostavljanja Zapada
Jedna od važnijih stvari u onome što je Putin izjavio je to da BRIKS još neće praviti svoju valutu, ali će napraviti sistem koji će biti pandan Sviftu, jer je to, prema mišljenju našeg sagovornika, korisnije za zaštitu ekonomskih sistema širom sveta od zlostavljanja Zapada.
„Stvaranje separatne valute mnogo je komplikovan proces sa kojim ne treba žuriti jer će, možda, čak biti i nepotreban, ako se ovaj pandan Sviftu napravi kako treba. Radi se o dubinskim ekonomskim analizama, ali mislim da je preko noći napraviti pandan dolaru jako teško. To bi istovremeno bila i objava rata Americi, što ne mislim da Putin želi, jer on hoće da propast američke imperije učini što mekšom, kako bi bilo što manje krvoprolića i što manje štete“, ocenjuje Malić.
Ovo je bio prvi put da se Putin posebno sastaje sa predstavnicima medija zemalja članica BRIKS-a. Takvi sastanci su se tradicionalno održavali na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, gde je predsednik u formatu „pitanje-odgovor“ razgovarao sa medijima o aktuelnim temama unutrašnje i spoljne politike Rusije.
Putin nikada nije zazirao od novinara i sa njima može da razgovara satima, tako da se na ovaj razgovor, smatra Malić, kao na presedan može gledati samo u okvirima BRIKS-a. Nadam se da će uključivanje novinara u proces BRIKS-a biti praksa i na sledećim samitima, zaključuje Malić.
Pogledajte i: