Ruski vojni ekspert Konstantin Blohin ističe da Francuska ne može vojno da parira Rusiji, ali istovremeno upozorava da bi globalna trka u naoružanju mogla da dovede do opasnih posledica.
„Ako uporedimo vojni potencijal Rusije i Francuske, onda je ruski mnogo veći od francuskog i jasno je da trka u naoružanju sa Francuskom nikog ne plaši. Ali, ako Francuska i druge NATO zemlje, na čelu sa Sjedinjenim Državama, zajednički uđu u trku u naoružanju, onda je to već ozbiljno. Trka u naoružanju sa SAD je više zastrašujuća tendencija, a ako se toj trci pridruže Francuska i druge zemlje onda je to ozbiljna opasnost. Međutim, jasno je da Rusija neće u tome učestvovati. Očigledno je da oni žele da ponove trik koji je svojevremeno izveo Regan sa poznim Sovjetskim Savezom, započevši trku u naoružanju sa ciljem da SSSR dovede do bankrotstva. Danas Rusija neće učestvovati u ovoj trci u naoružanju“, kaže ruski vojni ekspert Konstantin Blohin.
Hladni rat, period intenzivnih geopolitičkih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza, bio je obeležen trkom u naoružanju koja je uključivala neverovatno brzo povećanje nuklearnih arsenala. Trka u naoružanju je doprinela uništenju SSSR, jer je, između ostalog, dovela zemlju do ekonomske iscrpeljnosti. Zapad, na čelu sa SAD, sada ponovo pokušava da razbije rusku ekonomiju, pobedi u trci u naoružanju i ostvari nadmoć nad Rusijom, ali eksperti su sigurni da ovog puta u tome neće uspeti.
Rusija danas ima načina da ne učestvuje u toj trci ili da iz nje izađe, ističe Blohin.
„Na primer, cena jednog američkog nosača aviona je približno 12 milijardi dolara, što je ogromna suma. Ali, Rusija razvija hipersonično oružje i raketu ‘cirkon’, koja može da uništi taj nosač aviona. Cena tog projektila se, naravno, drži u tajnosti, ali je očigledno višestruko manja, čak hiljadu puta manja od cene tog nosača aviona. Dakle, ako u toj trci učestvuje samo Francuska jasno je da takva tendecija ne plaši Rusiju, a ako u tome učestvuje ceo NATO blok onda je to već ozbiljna opasnost“, ocenjuje ekspert.
Rusija ostaje najveća nuklearna sila na svetu
Nekontrolisana globalna trka u naoružanju, a posebno u nuklearnom, može dovesti do nekontrolisane eskalacije i biti pogubna kako za globalnu stabilnost, tako i za razvoj određenih zemalja.
„Hteo bih da kažem da ovde postoje ključne posledice, a to znači da će Evropljani morati da biraju da li će ući u trku u naoružanju ili će ostati u zoni udobnosti u kojoj su navikli da žive. Jer, očigledno je da je na trku u naoružanju i jačanje odbrambenih sposobnosti potrebno potrošiti ne milijarde, već trilione dolara. Dakle, moraće da biraju između zone udobnosti i dobrog životnog standarda ili trke u naoružanju“, ističe Blohin.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro je rekao da se Pariz sprema za trku u naoružanju, a da je zakon o vojnom budžetu omogućio vojsci da obnovi potencijal raspoređivanja, intervencija i odbrane.
On je naglasio da je glavna linija odbrane danas na jugu i istoku Ukrajine i da „upravo zato Francuska čini sve što je moguće u vojnom, finansijskom i humanitarnom smislu, kako bi podržala Ukrajinu dugo i intenzivno u meri u kojoj bude potrebno“.
„Jasno je da su glavne tri zemlje koje podržavaju Ukrajinu - Velika Britanija, SAD i Nemačka. Ako Zapad ne bude podržavao Ukrajinu onda neće ni Francuska tj. Francuska će po ovom pitanju slediti Sjedinjene Države. Moderatori ovog procesa su Anglosaksonci, a Francuska zauzima poziciju sledbenika. Dakle, sve dok SAD podržavaju Ukrajinu i Francuska će podržavati, a čim dođe do nekih promena, onda će se i francuski stav promeniti“.
Francuski vojni budžet će se 2025. godine povećati za više od tri milijarde evra i iznosiće 50,5 milijardi evra, dok će se budžet za razvoj nuklearnog potencijala zemlje povećati za osam odsto i dostići sedam milijardi evra.
„Ruski vojni budžet je, ako se ne varam, negde oko 80 milijardi dolara, a ako pogledamo ukupan vojni budžet NATO-a zemalja onda je jasno da on premašuje ruski više desetina puta. Samo američki vojni budžet iznosi više od 800 milijardi dolara, što znači da je 10 puta veći od ruskog, a ako ovome dodate francuski, nemački, engleski i sve ostale, onda se generalno značajno povećava. Ali, zato je nuklearni potencijal Rusije mnogo veći od francuskog“, kaže Blohin.
Ekspert dodaje da Rusija i SAD zajedno poseduju više od 90 odsto svetskog nuklearnog oružja, ali Rusija, ipak, ostaje najveća nuklearna sila na svetu.
„Francuzima je potrebno da decenijama troše novac na nuklearnu komponentu da bi se uporedili sa ovim pokazateljima. Štaviše, vrednost novca je različita u svim zemljama, a to znači da Rusija, recimo, sa milion dolara može sebi priuštiti kupovinu više oružja nego Francuzi, jer su francuski sistemi naoružanja višestruko skuljpi od ruskih“, zaključio je Blohin.
Ipak, Moskva se drži stava da nuklearni rat nikada ne sme biti pokrenut, jer u njemu ne može biti pobednika.
Član Odbora za odbranu Državne dume Andrej Kolesnik je ocenio da je trka u naoružanju između Moskve i kolektivnog Zapada već počela. Prema njegovim rečima, iza velikih govora evropskih ministara krije se strah od moći ruske vojske.
Rusija ima dovoljno naoružanja, u Rusiji se odvija se normalan rad na naoružavanju vojske, industrija je veoma brzo obnovljena, naglasio je on, dodajući da je u Rusiji sve normalno, mirno, zasnovano na aktuelnom trenutku, dok se na Zapadu jednostavno plaše.
Prema njegovom mišljenju, u izjavi francuskog ministra o trci u naoružanju postoje elementi blefiranja i psihološkog ratovanja.