Ukrajinski zvaničnici svoju decu šalju u Evropu, a tuđu - u rat

Razlog za to je, kako je navela, što građani ne dobijaju jasne signale od vlasti o planovima za budućnost - ne vide, ne razumeju i ne čuju šta je plan delovanja za predstojeću jesen i zimu, šta je sa ofanzivama i vojnim mogućnostima.

S druge strane, eksperti smatraju da je masovni odliv srednjoškolaca povezan sa mogućim smanjenjem starosne dobi za mobilizaciju.

„Njena brojka nije sasvim tačna, s obzirom da je ukrajinski ministar Oksen Lisavoj naveo broj od oko 400 hiljada i to je rekao za govornicom. To je tačnija cifra, ako se uzme u obzir da je reć o proceni ministra prosvete“, kaže bivši ukrajinski deputat Vladimir Olejnik.

Roditelji srednjoškolaca su svesni da će njihovim sinovima biti zabranjen izlazak iz zemlje, čim napune 18 godina. Osim toga, u Ukrajini se već dugo vode debate o pitanju snižavanja starosne granice za regrutaciju, jer na tome insistiraju zapadni mentori, posebno Sjednjene Države.

On podseća da je američki senator Lindzi Grejem, koji je više puta posećivao Ukrajinu, insistirao na pooštravanju mobilizacije - jasno stavio do znanja Vladimiru Zelenskom da bez masovne mobilizacije Ukrajinaca ne treba očekivati novi paket vojne pomoći Kijevu i da treba smanjiti starosnu granicu na 18 godina.

„Amerikanci navode primer da je za vreme Vijetnamskog rata starost za mobilizaciju bila 19 godina. O ovoj temi u Ukrajini govore zvaničnici, deputati i mediji – podgrevaju je, shvatajući da je veoma opasno i da će roditelji reagovati. Na primer, Marijana Bezugla je otpuštena sa mesta sekretara Komiteta za odbranu i bezbednost, a deputat Kostenko koji je došao na njeno mesto je u jednom intervjuu rekao da treba sniziti starosnu granicu za regrutaciju. Na opasku da će izgubiti čitavu generaciju, on je rekao da su oni ‘već izgubljena generacija ako ne žele da brane zemlju’. Njegova deca se ne bore u Ukrajini, oni su u Evropi, kao i deca svih drugih zvaničnika“, kaže Olejnik.

Olejnik napominje da kijevske vlasti sada planiraju da obavežu maloletne mladiće da se samostalno prijave za vojnu službu pod pretnjom novčane kazne. Mladići će biti obavezni da se sa navršenih 17 godina upišu u registar za služenje vojnog roka. Ako se građanin ne registruje u propisanom roku, preti mu kazna od 17 hiljada do 25,5 hiljada grivni (od 410 do 616 dolara).

Nacrt zakona se našao na udaru kritika, s obzirom na to da je reč o maloletnim licima koji nisu zaposleni i ne zarađuju.

„To jest, normalno društvo, po pravilu, izlazi u susret mladim ljudima, osamnaestogodišnjacima, pokušava da im omogući besplatno obrazovanje, da im obezbedi posao, a ovde se odmah kažnjavaju. I kada su roditelji osetili ovu potencijalnu pretnju, pošto se o ovoj temi sve više govori, oni donose odluke i srednjoškolce odvode van granica Ukrajine“, priča Olejnik.

Olejnik napominje da sa srednjoškolcima zemlju napuštaju i odrasli, njihovi roditelji. Prema njegovim rečima, procene su da je oko 400 hiljada dece i još toliko odraslih napustilo Ukrajinu. Dakle, ukupno 800 hiljada ljudi.

„Jasno je da se neće vratiti u bliskoj budućnosti, jer su roditelji shvatili da treba da prodaju svu imovinu i da pronađu svoje mesto na Zapadu. Inače, ranije je od onih koji su radili na Zapadu u Ukrajinu stizalo oko 20 milijardi godišnje. Danas je ovaj iznos smanjen za dve trećine, ali ne zato što oni zarađuju manje, već jednostavno više ne šalju novac. Oni troše novac na kupovinu stanova, na život, shvatajući da Ukrajina više nije željena domovina za njih kao što je bila ranije. Ovo je otadžbina u kojoj je mobilizacija prisilna, gde nema perspektive za decu i zato je jasno da normalni odrasli spasavaju ono najvrednije, a to je život dece“, ističe Olejnik.

Ukrajinski političar je uveren da će u bliskoj budućnosti biti još odliva. Prema njegovim rečima, nisu otišli ​​oni koji nisu imali novca.

Prema ukrajinskim zakonima o ratnom stanju, svi muškarci između 25 i 60 godina moraju biti dostupni vojnim snagama. Muškarcima između 18 i 60 godina takođe je zabranjeno napuštanje zemlje.

Suočena s ozbiljnim nedostatkom vojnika, Ukrajina je u aprilu smanjila granicu za mobilizaciju s 27 na 25 godina i ukinula izuzetke za „delimičnu podobnost“. Pojačane su i kazne za muškarce koji se ne odazovu pozivu za mobilizaciju.

Mobilizacija je počela da se doživljava kao karta u jednom smeru, gde je jedini izlaz iz službe - smrt ili invaliditet, ističu eksperti.

Da li će u Ukrajini doći do smanjenja starosne granice za mobilizaciju na 18 godina u velikoj meri zavisiće od ishoda američkih predsedničkih izbora, koji će biti održani 5. novembra, kao i daljeg toka sukoba, napominje Olejnik.

„Dakle, Tramp je izneo svoje stavove i rekao da će on, ako pobedi na izborima, prvo pozvati Zelenskog i Vladimira Putina i reći da treba da se prekine rat. Međutim, on još ne zna poziciju Rusije po tom pitanju, sa stanovišta ciljeva. Jer ako nema denicifikacije onda je to odloženi rat. To jest, posle izvesnog vremena stići će municija, i dalje nikoga neće puštati iz zemlje, mobilisaće ljude i onda će rat ponovo buknuti. Ali, ako ovaj Trampov signal bude prihvaćen, onda je jasno da neće biti mobilizacije, jer neće biti ni rata. Ipak, smatram da su oni više skloni tome da treba da mobilišu“, ocenjuje Olejnik.

Političar zaključuje da kijevske vlasti svojim potezima ubijaju svaku perspektivu Ukrajine, uništavajući čitavu generaciju mladih ljudi.

On zaključuje da Zelenski za to ne mari i nije protiv mobilizacije, jer on i drugi ukrajinski zvaničnici svoju decu ne šalju u rat.