„Rusko tržište je bilo najveće za plasiranje naših proizvoda. Sada je tamo teško naći flašu moldavskog vina, ali prodaju se francuska, italijanska, nemačka, češka – vina zemalja koje su u ratu sa Rusijom i koje primoravaju Moldaviju da prekine odnose sa Moskvom. Prevarili su nas kako bismo se povukli sa tržišta, a oni su ga zauzeli. To je diverzija. Naši političari su pristali na tu diverziju. Naravno, biće teško, ali radićemo na povratku ruskog tržišta“, istakao je Tarlev.
On je primetio da je tržište Evropske unije veliko, ali zauzeto jer je zasićeno i tamo ne poznaju moldavsku robu.
Moldavija blokirala više od 60 medija
Pored toga, bivši premijer je naglasio da moldavske vlasti blokiranjem rada ruskih medija pokušavaju da zapuše usta svima koji ih ne hvale.
Tarlev je dodao da je kategorički protiv ograničenja rada bilo kog izvora informacija, iako je u Moldaviji zatvoreno više od 60 medija.
„Kažu nam da gradimo demokratsku Moldaviju, ali nigde u svetu demokratskih zemalja nije bilo slučajeva da se, naročito, u predizbornoj godini, oduzimaju licence ili zatvaraju neki televizijski kanali ili informativni portali“, konstatovao je Tarlev.
Prema njegovim rečima, to je kršenje ljudskih prava.
„Naglašavam da je to pokušaj da zapuše usta ne samo ruskim, već i svim informativnim portalima koji ne hvale vlast“, ocenio je političar.
On je skrenuo pažnju da u ovoj situaciji međunarodna zajednica ćuti.
Bivši premijer je garantovao da ako postane predsednik, neće biti nikakvih ograničenja za medije.
Rešenje za Pridnjestrovlje
Kada je u pitanju status Pridnjestrovske Moldavske Republike, političar je naglasio da ima plan za rešavanje pridnjestrovskog sukoba, a glavni ključ je u Kišinjevu.
Bivši premijer je konstatovao da ako vlasti u Kišinjevu budu imale političku volju, želju za rešavanje ovog pitanja, ono se može rešiti veoma brzo.
„Sukob se nikada neće regulisati silom i ne može da samo Kišinjev odlučuje. Mora da postoji dijalog, moramo slušati, videti, razumeti jedni druge i naći zajednički jezik. Ja znam kako“, poručio je Tarlev.
Pored toga, on je zaključio da Moldavija u trenutnoj situaciji ne treba da se pridruži nijednom vojnom bloku, te da vojna neutralnost treba da bude jedna od osnova jačanja i razvoja državnosti.
Odnosi Rusije i Moldavije
Moldavija od 2022. godine ignoriše sednice Zajednice Nezavisnih Država i Evroazijske ekonomske unije u kojima je posmatrač. Vlasti zemlje izrazile su jasnu nameru da preorijentišu tržište izvoza na Zapad.
Odnosi Moldavije i Rusije pogoršani su nakon izbora Maje Sandu za predsednika krajem 2020. godine, koja je proevropski orijentisana.
Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto stanovnika čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je otcepljenje od Moldavije i pre raspada SSSR-a, plašeći se da će se Moldavija, na talasu nacionalizma, pridružiti Rumuniji. Godine 1992, nakon neuspelog pokušaja moldavskih vlasti da silom reše problem, Pridnjestrovlje je faktički postalo teritorija van kontrole Kišinjeva.
Godine 2006. u nepriznatoj republici održan je referendum na kome je 96,62 odsto stanovništva glasalo za prisajedinjenje Rusiji. Međutim, iz Moskve u to vreme nije stigla nikakva odluka.
Pogledajte i: