U nekim zemljama ovaj pun mesec se popularno naziva Lovački mesec, jer je u prošlosti označavao vreme kada su lovci koristili povećanu svetlost mesečine za lov i pripremu zaliha hrane za zimu.
Supermesec će biti na svom vrhuncu 17. oktobra 2024. godine, kada će dostići perigej i biti najbliži Zemlji ove godine, ali će spektakl biti vidljiv nekoliko dana pre i posle tog datuma.
Ako vremenske prilike dozvole, neće biti potreban teleskop ili posebna oprema da bismo uživali u ovom prirodnom fenomenu. Pogled na noćno nebo biće izvanredan jer će Mesec izgledati veći i svetliji nego inače.
Zašto je ovaj supermesec poseban?
Zbog svoje eliptične orbite, Mesec nije uvek na istoj udaljenosti od Zemlje. Kada se faza punog meseca i perigeja poklope, mesec izgleda veći i svetliji nego u fazi punog meseca u drugim delovima godine.
Supermesec nastaje kada je Mesec u fazi punog meseca i istovremeno u svojoj orbiti najbližoj Zemlji, poznatoj kao perigej.
Ovaj Lovački mesec biće poseban iz nekoliko razloga:
Biće najveći supermesec u godini jer će se približiti Zemlji više nego u bilo koje drugo doba ove godine.
Tokom perigeja će izgledati oko 15 odsto veći nego kada je najudaljeniji od Zemlje u apogeju. Iako ljudsko oko to ne može lako da primeti, ljubitelji fotografije i astronomije svakako mogu.
Supermesec će takođe biti oko 30 odsto svetliji od prosečnog punog meseca, što znači da će ovaj događaj bukvalno osvetliti nebo. Ovu razliku u osvetljenosti može lako da vidi svako bez ikakve opreme.
Dok kraja godine supermesec će se pojaviti još jednom - 15. novembra, na rastojanju od 361.866 kilometara.
Varka „Meseca na horizontu“
Razlika u veličini biće najuočljivija kada Mesec raste ili zalazi, jer će se tada činiti veći zbog optičke varke poznate kao „Mesec na horizontu“. Naime, kada je blizu horizonta, ljudski mozak nesvesno upoređuje Mesec sa objektima na Zemlji, poput drveća, zgrada ili planina, što stvara utisak da je veći nego kada je visoko na otvorenom nebu. U stvarnosti, Mesec ne menja veličinu ili udaljenost, već se javlja iluzija koja se javlja zbog načina na koji opažamo objekte u okruženju.
U oktobru će Mesečeva orbita omogućiti da se perigej i pun Mesec optimalno poklope, tako da će ovaj Lovački mesec, kao što smo već rekli, biti bliži Zemlji nego bilo koji drugi supermesec 2024. godine.
To znači da će 17. oktobra biti oko 357.363 kilometra od Zemlje, dok je prosečna udaljenost oko 384.000 kilometara.
Pošto će Mesec biti bliže u perigeju, on će takođe reflektovati više sunčeve svetlosti prema Zemlji, čineći da izgleda svetlije.
Kako ga najbolje posmatrati?
Najbolji način da posmatrate supermesec je da odete na otvoreno područje sa minimalnim svetlosnim zagađenjem. Gradovi sa jakim osvetljenjem mogu da ometaju uživanje.
Fotografi često savetuju da se mesec fotografiše čim izađe ili zađe, jer se tada čini veći zbog efekta horizonta. Idealne lokacije za posmatranje uključuju planine, polja ili obalu, gde je nebo najjasnije. Mesec je najbolje fotografisati u trenutku kada izlazi iza poznatih objekata kao što su zgrade, drveće, razne kule i sl, kako bi se postigao efekat meseca na horizontu, piše „Indeks“.
Šta će se dogoditi sa morima i okeanima
Supermesec utiče ne samo na doživljaj noćnog neba već i na okeane. Tokom punog i mladog meseca javljaju se veće plime, poznate kao „spring tides “.
Kada se pun mesec poklopi sa perigejem, plime postaju još izraženije i nazivaju se perigejske ili ponekad kraljevske plime. Mogu izazvati poplave, posebno kada su praćene vremenskim uslovima kao što su nizak atmosferski pritisak, jake kiše i jaki vetrovi.
Iako Mesečeva gravitacija tokom supermeseca nije dramatično jača (oko četiri odsto je veća nego kada je Mesec na njegovoj prosečnoj udaljenosti), dovoljna je da izazove primetno veće plime u određenim delovima sveta. Međutim, stvarni efekat na plimu u velikoj meri zavisi od oblika obale i lokalnih vremenskih uslova.
Pogledajte i: