Tačan broj ni do danas nije utvrđeno, jer osim domaćeg stanovništva, stradao je veliki broj izbeglica iz Mačve, Srema,Bosne i Slavonije koji su se tu sklonili kod prijatelja i rodbine.
Od 13. do 19. oktobra 1941. nemački okupatorski vojnici pobili su meštane Draginca i više jadarskih sela, ubijali su sve redom, starce, žene, decu, a najmlađa žrtva bila je beba od tri dana.
Najmasovnije streljanje bilo je u Dragincu gde je za četiri dana likvidirano 1.379 muškaraca, žena i dece. Nacisti su izvodili ljude u grupama i ubijali ih rafalnom paljbom, posle čega bi dovodili sledeću grupu koja bi pre streljanja ubijene bacala ubacala u zajedničke grobnice.
Niko nije pošteđen, a od 492.ubijena deteta, koliko ih jr, do danas zabeleženo imenom i prezimenom, skoro polovina je bila mlađa od deset godina. Četvoro dece, starosti od 3 do 10 dana, u grob je ponelo samo svoje prezime. Roditelji nisu stigli ni ime da im daju.
Posle rata su uređene i obeležene zajedničke grobnice, a 1961. godine su u zajedničku spomen-kosturnicu preneti svi posmrtni ostaci.
Posle pomena služenog stradalim seljanima koje su služili sveštenici šabačke eparhije, uz državne i vojne počasti povodom Dana sećanja, vence su na spomen-kosturnicu položili državni sekretar ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Đorđe Todorov, predstavnici Grada Loznice, OŠ ‘‘14.oktobar’‘, MZ Draginac, KC "Vuk Karadžić", Memorijal ‘‘Draginac’‘ kao i više udruženja građana za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
Pogledajte i: