SVET

Vladimir Gajić: Srbiji treba još ruskih i kineskih medija – Zapad želi da izgubimo moć rasuđivanja

Pozivi da Srbija zabrani ruske medije su deo zapadne kulture poništavanja. Radi se o svojevrsnom oksimoronu – sa jedne strane zalažete se za demokratiju bez granica, a sa druge želite da zabranjujete medije, kaže u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ advokat i predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić.
Sputnik
Bez obzira o kome se radi, da li je u pitanju nobelovac, istaknuti intelektualac ili običan čovek, ako postavljate pitanja na Zapadu vam se ograničava sloboda govora kao deo „kensel kulture“ – tu, prema Gajićevim rečima, spadaju i zahtevi za ukidanjem Sputnjika i RT-ja u Srbiji.

U Srbiji treba da bude više ruskih medija

Jedan od najbrilijantnijih umova dvadesetog veka, filozof Hana Arent, rekla je da cilj propagande nije da građani poveruju u to, nego da izgube poverenje u bilo šta, ističe naš sagovornik.
„Takvom narodu, koji izgubi moć rasuđivanja, možete da radite šta hoćete. I to je ono što zapadna propaganda konstantno i permanentno radi. Tramp, koji je u Americi kandidat za predsednika je „banovan“. Da nema Ilona Maska, on ne bi mogao da se vidi u kampanji“, naglašava on.
Ne postoji razlog da u Srbiji, u kojoj dominiraju prozapadni mediji (barem što se televizija tiče) ne postoji više ruskih i kineskih medija, dodaje Gajić.

Mirovna inicijativa pripada Rusiji

Što se eventualnih mirovnih pregovora i glasina da bi ruska specijalna operacija u Ukrajini mogla da se završi tako da Kijev prizna ruski suverenitet nad DNR, LNR, Zaporožjem i Hersonom, a da zauzvrat uđe u NATO, tiče, Gajić smatra da eventualna mirovna i inicijativa pripada onoj strani koja će sasvim izvesno pobediti – Rusiji.
„Tako da mi se čini da ova inicijativa koja se pominje po kuloarima u Kijevu dolazi od strane koja je slabija i koja će teško moći da diktira uslove. Mislim da je vojni cilj Rusije da dođe do kraja onoga što su ciljevi vojne operacije, a to podrazumeva, da onemogući da ikada više dođe u situaciju da Ukrajina postane pretnja za bezbednost Rusije“, objašnjava Gajić.
Kada Rusija bude ovladala teritorijom za koju smatra da je neophodna za očuvanje bezbednosti, pregovori bi mogli da počnu, dodaje on, uz napomenu da ne veruje da će u tom smislu Odesa ostati u sastavu Ukrajine.
Prema njegovim rečima, Ukrajina je žrtva stare, hiljadugodišnje zapadne politike prema Rusiji. U pitanju je proksi rat NATO-a protiv Rusije i pitanje je hoće li sadašnja ukrajinska politička elita ikada shvatiti kolike su žrtve podneli za cilj koji nije njihov.

Vojna pomoć Ukrajini neće promeniti tok rata

Pri tome, potpuno je irelevantno ko i odakle najavljuje vojnu pomoć Ukrajini. Nedavno su to učinili francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka šefica diplomatije Analena Berbok.
„Mislim da to nema nikakvu važnost, da je ovo pitanje koje se isključivo rešava na relaciji Moskva-Vašington. Amerikanci su ti koji vode odlučujuću reč i imam utisak da, kada je oružje dugog dometa u pitanju, oni znaju koliko je to opasno i da bi to moglo da dovede do eskalacije. Mislim da Amerikanci o tome ozbiljno počinju da vode računa. Sada je pitanje kako će politički da objasne Ukrajini to što je loše prošla u ovom ratu“, ocenjuje Gajić.
To što Makron najavljuje da će Francuska iduće godine Ukrajini poslati avione „Miraž“, ili to što Analena Berbok želi da šalje Kijevu rakete dugog dometa, neće, po mišljenju našeg sagovornika, promeniti tok rata na štetu Rusije, ali moglo bi da izazove ruski odgovor koji bi bio dramatično ozbiljniji od bilo koje ukrajinske akcije.
Srbi u Republici Srpskoj su kompaktna celina koja ume da odvoji važno od nevažnog i u tom smislu su prepoznali da predsednik Republike Srpske Milorad Dodik vodi državničku politiku koja štiti Republiku Srpsku. Otuda i Dodikovom Savezu nezavisnih socijaldemokrata najveći broj glasova na nedavno održanim lokalnim izborima.
Celokupan intervju možete pogledati u videu.
Komentar