Jedini plan Zelenskog koji bi mogao da se ostvari jeste kraj sukoba 2025. godine. Međutim, ni ta završnica neće biti onakva kakvoj se on nada, kaže ruski ekspert Rostislav Iščenko.
„Novembarski samit nije definitivno otkazan, pošto Zelenski kaže da očekuje da će biti održan, a samit u Ramštajnu je, kako je saopšteno, odložen na neodređeno vreme – možda za dve nedelje, možda i više, ne zna se još tačno. Zvanično, Bajden je izjavio da ne može da prisustvuje samitu zbog nadolazećeg uragana u Sjedinjenim Državama“, kaže Iščenko.
Samit u Ramštajnu trebalo je da bude održan 12. oktobra, ali umesto toga Zelenski kreće na evropsku turneju u okviru koje će posetiti Pariz, London, Rim i Berlin do subote. Ova turneja dolazi u vreme kada ukrajinska vojska trpi poraze na frontu i manje od mesec dana pre neizvesnih američkih predsedničkih izbora, čiji bi ishod mogao da ugrozi ključnu podršku Vašingtona Kijevu, ako pobedi Donald Tramp, koji kritikuje velika izdvajanja za Ukrajinu.
Zelenski računa na podršku zapadnih saveznika i očekuje da će Ukrajini biti dat pozitivan signal o njenoj budućnosti, napominje Iščenko, dodajući da se odlaganjem Ramštajna politički ništa ne menja.
„Zapad i dalje izjavljuje da je potrebno zaključiti mir, ali njihovi predlozi nikako ne odgovaraju Rusiji, jer se praktično predlaže zamrzavanje konflikta po korejskom scenariju. Dakle, to nije zaključivanje mira, već primirje. Zapad, opet, insistira da Rusija učestvuje na drugom mirovnom samitu o Ukrajini, ali Rusija na to ne pristaje upravo zato što su predlozi o kojima se tamo razgovara za nju apsolutno neprihvatljivi i ona ne vidi potrebu da tome prisustvuje...“, dodaje Iščenko.
Dakle, održavanje samita bez Rusije je besmisleno, a Rusija ne planira da u njemu učestvuje. Zapravo, to je problem Zapada i Zelenskog, ističe ekspert. Rusija apsolutno nije zadovoljna njihovim predlozima koje iznose u vezi sa formatom mogućih mirovnih pregovora.
„Rusija ima svoj zahtev – povlačenje svih ukrajinskih trupa van ustavnih teritorija Rusije, odnosno van DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti, a posle toga, možda, može uslediti prekid vatre i mogući početak takvih rivalskih pregovora. Ali prvo, mora doći do povlačenja ukrajinskih trupa van ustavne teritorije Rusije. Za sada ni Zapad ni Ukrajina uopšte ne razmatraju ova pitanja. Oni predlažu zamrzavanje sukoba duž sadašnje linije fronta, što Rusiji, ponavljam, ne odgovara. Dakle, zapravo se ništa nije promenilo prekidom sastanka u Ramštajnu, jer su dve države zauzele iste pozicije kakve su imale pre mesec i pre dva meseca. Postoji pokušaj diplomatskog pritiska na Rusiju, ali do sada ti pokušaji nisu dali nikakve rezultate za Zapad“, objašnjava Iščenko.
Vladimir Zelenski je izjavio i da je rat u Ukrajini je moguće završiti najkasnije do kraja 2025. godine
© Sputnik / Ilья Pitalev
/ Nakon početka ruske specijalne operacije, Vašington je okupio istomišljenike u američkoj vazdušnoj bazi Ramštajn u jugozapadnoj Nemačkoj, formirajući grupu od oko 50 zemalja čiji se ministri odbrane redovno sastaju kako bi usaglasili odgovore u vezi sa zahtevima Kijeva za obezbeđivanje naoružanja.
Planirani sastanak, koji je otkazan, bio je prvi takve vrste na nivou lidera, i trebalo je da ga otvore Bajden, Zelenski i nemački kancelar Olaf Šolc.
Hoće li se rat završiti 2025.
Na pitanje šta očekivati od samita u Ramštajnu ako on bude održan u narednom periodu, Iščenko kaže:
„Bajdenu nije ostalo mnogo, uskoro su izbori u Sjedinjenim Državama i pitanje je da li će uspeti da održe taj sastanak pre izbora ili ne, ali ako se okupe u Ramštajnu, još jednom će reći da su svi za mir i da se mir mora zaključiti pod njihovim uslovima. Ponavljam da Rusiju to ne zadovoljava, tako da će sve ostati u isto kao što je i do sad bilo“.
Zelenski je očekivao da će glavna tema sastanka biti njegov „plan pobede“. Poziv Ukrajini da se pridruži NATO-u prvi element njegovog „plana pobede“, a takođe ključni element su i kontinuirane isporuke naprednog oružja iz zapadnih zemalja. Ovo uključuje operativnu podršku saveznika zemlje kao što su SAD, Nemačka i Velika Britanija.
„Znate, i sami lideri država članica NATO-a su govorili o tome da je pozivanje Ukrajine u NATO u ovoj fazi nemoguće, a samim tim je i prijem Ukrajine u NATO u ovoj fazi nemoguć, pošto u NATO-u nema konsenzusa po ovom pitanju. Veliki broj, čak i većina država članica NATO-a ne želi da vidi Ukrajinu u NATO-u. A da bi pozvali Ukrajinu, neophodno je prvo postići jedinstveno mišljenje unutar NATO-a, a koliko shvatam, u narednim godinama neće biti takvog jedinstva mišljenja. Dakle, Zelenski u svojim planovima može da piše šta hoće, ali on i države NATO-a imaju različite poglede na taj problem“, ocenjuje Iščenko.
Zelenski je izjavio i da je rat u Ukrajini je moguće završiti najkasnije do kraja 2025. godine. Govoreći o „planu pobede“, Zelenski je izjavio da vidi priliku u narednim mesecima da se otvori put za okončanje rata, pod uslovima prihvatljivim za Ukrajinu i da tu priliku stvara situacija na bojnom polju.
„Mislim da je u tom pogledu možda i u pravu, jer je situacija na ratištu zaista takva da se sukob može okončati ako ne pre početka 2025. godine, onda u krajnjem slučaju već u zimu, pošto je ukrajinska vojska izgubila sposobnost da pruža otpor, a o tome već govore i ukrajinski komandanti. Ako ukrajinska vojska ne bude dovoljno jaka da pruži otpor, onda ni sukoba neće biti, front će se jednostavno urušiti, a to zaista može otvoriti put miru, ali ne u onom obliku u kojem on to predstavlja“, kaže Iščenko.
Samim tim, Zelenski može da predstavlja mirovne planove kakve god želi, oni se međusobno razlikuju samo po datumu koji je na njima naznačen, a u stvari u tim planovima se ništa ne menja. Nisu prihvaćeni i neće ih niko prihvatiti, ističe Iščenko.
Zelenski je rekao i da bi Kijev do novembra trebalo da pripremi dokument za koji se očekuje da će biti predstavljen na novoj konferenciji o regulisanju situacije u Ukrajini, ali nije precizirao kada je planirano da se ta konferencija održi.
Iščenko kaže da od tog dokumenta ne očekuje ništa i da će sve biti kao i ranije – Zelenski će tražiti zamrzavanje sukoba duž linije razgraničenja, ali neće priznati nove teritorije u sastavu Rusije i zahtevaće njihov povratak, mirnim putem.
„I naravno, Ukrajina će insistirati da dobije bezbednosne garancije od NATO-a, tražiće obećanja da će biti primljena u NATO i EU, da će biti dat novac za obnovu. Ukratko, tradicionalni set zahteva Ukrajine, koje iznose cele godine - u različitim verzijama, ali uvek gotovo iste“, kaže Iščenko.
Odgovarajući na pitanje da li će Kijev dobiti bezbednosne garancije Iščenko smatra neće.
„Oni to mogu da traže i zahtevaju to sve vreme. Oni traže, ali ne dobijaju. Tražiće i dalje“, zaključio je ruski ekspert.